PIŠE: Vesna Zečević, nutricionista-dijetetičar

Savremena ishrana zasniva se uglavnom na indistrijski procesuiranoj i brzoj hrani. Djeca su žrtve loše ishrane i hrane sa mnogo masti, slanih grickalica i slatkiša, sokova i gaziranih pića, koja uslovljava slab imunitet. Osim toga loš kvalitet vazduha, nedostatak fizičke aktivnosti i stalna izloženost razim patogenima, dodatno utiču na slabljenje imunog sistema i podložnost organizma umoru i bolestima. Slab imunitet je neadekvatna zaštita od infekcija kao i težih oblika epidemija širih razmjera kao što je sada aktuelni koronavirus sa kojim se bori cio svijet.

Imajući u vidu da fizička aktivnost djece na otvorenom doprinosi boljem imunitetu, sintezi vitamina D i utiče na apsorpciju kalcijuma i izgradnju koštano zglobnog sistema, veoma je važno koju hranu nuditi djeci i kako svakodnevno realizovati njihovu ishranu u ovom periodu teške pandemije, kada nam je svima kretanje ograničeno na minimum.

Dobra ishrana – jak imunitet

Dobra-pravilna ishrana je veoma bitan činilac dobrog imuniteta, koji djetetu obezbjeđuje prirodnu odbranu od bolesti i dobro zdravlje. Nutritivni deficiti mogu dovesti do hroničnih imunoloških problema. Naime bakterije i virusi nalaze pogodne uslove za svoj razvoj, ukoliko u ishrani nedostaju materije koje stimulišu jak imuni sistem, kao što su vitamini, minerali i esencijalne masne kiseline.

Naučno je dokazano da određene vrste voća i povrća sadrže materije-fitohemikalije, koje podstiču funkciju imunog sistema.

Snaga minerala

Najvažniji minerali koji stimulišu imunitet su selen, cink, gvožđe, bakar, magnezijum, a mogu se naći u svježem voću i povrću, orašastom voću, sirovom sjemenju i integralnim žitaricama.

Minerali selen i cink su nezamjenljivi za imunitet, jer su potrebni za izgradnju mnogih enzima koji štite teijlo od slobodnih radikala. Kod djece, cink smanjuje pojavu akutnih respiratornih infekcija. Izvori cinka su sirove sjemenke bundeve golice, ostrige, obogaćene žitarice, junetina, ćuretina i pasulj.

Ima antibiotska svojstva i inhibira mnoge viruse. Najefikasniji je kada se jede sirov. Crni i bijeli luk sadrže komponente koje smanjuju upalne procese. Flavonoidi u luku učestvuju zajedno sa vitaminom C u uništavanju bakterija, zato je neizostavan dodatak supama i raznim jelima. Senf, paprike, bijeli i crni luk sadrže supstance mukolitike koji razrjeđuju gust sekret u respiratornim putevima.

Vitamini B grupe se moraju unositi svakog dana. Gube se prilikom procesa ljuštenja, pasiranja i kuvanja voća i povrća. Bogati izvori B vitamina su: integralne žitarice, mahunarke, orasi, zrnevlje, jetra i mršavo meso i zeleno lisnato povrće.

Vitamin C povećava produkciju bijelih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija, povećava nivo interferona – antitijela koje oblaže površinu ćelija, sprječavajući ulazak virusa u njih. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i povećava nivo HDL (dobrog) holesterola, snižava nivo lošeg – LDL holesterola.

Moćan je antioksidans jer štiti od opasnih slobodnih radikala. Izvori ovog vitamina su svježe voće i povrće, sokovi od svežeg voća i povrća koji se odmah konzumiraju.

Vitamin E je antioksidans i stimulator imunog sistema i produkcije imunih ćelija, koje stvaraju antitijela za destrukciju bakterija. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Prirodni izvori su klice žitarica, sirovo sjemenje, jezgrasto voće i sirovo cijeđena biljna ulja.

Karotenoidi su skupina provitamina sadržanih u narandžastom voću i povrću i zelenom lisnatom povrću. Beta karoten povećava broj ćelija koje se bore protiv infekcija i moćan je antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala. Organizam pretvara beta karoten u vitamin A, koji ima antikancerogeni i imunostimulirajući efekat.

Kupusnjače (brokoli, kelj, prokelj, kupus) i spanać izvori su vitamina K, važnog saveznika u mineralizaciji i održavanju zdravlja kostiju. Spanać sadrži i kalcijum, natrijum, fosfor, mangan, bakar, cink, jod, kobalt. Zbog prisustva celuloze, spanać je dobar za varenje i čišćenje organizma.

Samonikle biljke, sa čistih staništa: kopriva , maslačak i sremuš, čija je sada sezona, odlični su izvori vitamina i minerala. Takođe, i pčelinji polen je bogat enzimima i drugim potentnim nutritivnim elementima koji pojačavaju imunitet.

Izvor: Fondacija Novak Đoković