PIŠE: pedijatar Džek Njuman, Međunarodni centar za dojenje

Velika većina majki savršeno su sposobne da šest mjeseci isključivo doje bebu. U stvari, većina majki bi trebalo da bude u stanju da proizvede više nego dovoljno mlijeka. Nažalost, zastarjela bolnička pravila i rutine zasnovane na hranjenju na flašicu i dalje preovlađuju u velikom broju zdravstvenih institucija i čine dojenje komplikovanijim ili potpuno nemogućim za preveliki broj majki i beba. Te majke, takođe suviše često krive sebe. Ukoliko želite da izbjegnete probleme sa dojenjem u budućnosti, veoma je bitno da već od prvog dana počnete sa ispravnim dojenjem.

Naravno, čak i pored lošeg početka, mnoge majke i bebe će uspjeti da riješe probleme kasnije. U dojenju je najbitnije da se beba dobro postavi. Beba koja se dobro postavi će na kvalitetan način dobijati mlijeko. Ona koja se loše postavi imaće teškoća sa unosom mlijeka, pogotovo ako ga nema u izobilju. Uglavnom ga i nema tokom prvih nekoliko dana poslije porođaja, što je sasvim normalno i prirodno. Iz ovog razloga se javlja zabluda da majke nemaju dovoljno kolostruma. Uglavnom ga imaju dovoljno, ali beba ga ne unosi kako bi trebalo. Bebama ne treba puno mlijeka tokom prvih nekoliko dana, ali ipak im treba nešto.

Čak i ukoliko majka proizvodi puno mlijeka, a beba je u lošem položaju slično je kao da je hrani na flašicu koja ima premalu rupu – flašica je puna mlijeka, ali beba neće uspjeti puno da ga unese ili će ga unositi veoma sporo. Tako će beba koja sisa provoditi puno vremena na dojci, često će tražiti da sisa ili neće biti zadovoljna dok sisa, što bi moglo da ubijedi majku da nema dovoljno mlijeka, što najčešće nije tačno.

Kad je položaj beba dok sisa u toku dojenja to može da izazove bol u bradavici. Ako uz to ne unosi dovoljno mlijeka, ostaće duže na dojci, što će samo pogoršati bol. Suviše često se majkama govori da se beba savršeno postavila, ali lako je reći da je beba ispravno postavljena čak i kad to nije slučaj. Majke takođe dobijaju zbunjujuće i kontradiktorne informacije iz knjiga, časopisa, sa interneta, kao i od porodice i zdravstvenih radnika. Mnogi zdravstveni radnici su u stvari veoma loše obaviješteni o sprječavanju pojave problema sa dojenjem ili o njihovom liječenju ukoliko se manifestuju.

Evo nekoliko načina da olakšate sebi dojenje.

• Odmah nakon porođaja, bebu treba staviti u direktni kontakt koža na kožu sa majkom i omogućiti joj da sisa. Velika većina novorođenčadi mogu da budu stavljena u ovakav kontakt sa majkom i može im se dozvoliti da sisaju. I zaista, istraživanja pokazuju da ukoliko im se da prilika, mnoge bebe stare svega nekoliko minuta, će „dopuzati“ do dojke sa majčinog stomaka, postaviti se i početi da sisaju bez ičije pomoći. Ovaj proces bi mogao trajati svega nekoliko minuta, ali mogao bi trajati i sat vremena ili više, ali majku i dijete bi trebalo ostaviti jedno pored drugog (barem tokom prvog ili prva dva sata po porođaju), kako bi počeli da se upoznaju. Bebe koje se same postave se susrijeću sa mnogo manje problema sa dojenjem. Ovaj proces ne zahtijeva nikakav napor od majke, i izgovor da ga treba izbjegavati zato što je majka umorna poslije porođaja je čista besmislica.
• Bebu bi trebalo držati koža na kožu sa majkom koliko god je moguće, dugo, odmah poslije porođaja i koliko god je moguće tokom prvih nekoliko sedmica njenog života. Istraživanja su takođe pokazala da ovakav kontakt između majke i bebe grije bebu koliko bi je i inkubator grija. Tačno je da se mnoge bebe neće postavljati i sisati tokom ovog perioda, ali, u principu, nije problem ako beba nešto kasnije počne da sisa. Dodir kožom je dobar i veoma značajan za bebu i majku, čak iako se beba ne postavi za sisanje.
• Dodir koža na kožu pomaže bebi da se prilagodi na svoje novo okruženje: bebino disanje i rad srca se normalizuju, podiže se količina kisjeonika u krvi, bebina temperatura postaje stabilnija, i podiže se nivo šećera u krvi. Štaviše, postoje čvrsti dokazi da što je više beba držana u ovakvom kontaktu tokom prvih nekoliko dana i nedelja njenog života (ne samo tokom dojenja), to će bolji biti razvoj njenog mozga. Takođe, trenutno vlada mišljenje da se bebin mozak razvija na određeni način isključivo zbog ovakvog kontakta, a ovaj značajni razvoj se najvećim dijelom odigrava  između treće i osme sedmice života.
• Pravilno postavljanje bebe je presudan faktor. Ono je ključ uspješnog dojenja. Nažalost, mnogim majkama „pomažu“ ljudi koji ne znaju kako pravilno postavljanje izgleda. Ukoliko vam kažu da se vaša dva dana stara beba dobro postavila, iako vas jako bole bradavice, budite skeptični i potražite pomoć kod nekog drugog. Prije nego što napustite bolnicu, neko bi trebalo da vam pokaže kako izgleda kad se beba dobro postavi i kad dobija mlijeko iz dojke i kako izgleda kad beba pravilno pije (širom otvara usta – pravi pauzu – zatvara usta). Pogledajte snimke na kojima se demonstrira pravilno postavljanje bebe. Takođe postoje snimci beba mlađih od 48 sati koje sisaju i zaista unose mlijeko. Ukoliko vi i beba napustite bolnicu prije nego što ste naučili sve ovo, brzo potražite pomoć od nekog ko ima iskustva u tome.

Napomena: Majkama se često govori da ako je dojenje bolno, to je zato što se beba nije dobro postavila (što je često i tačno), tako da bi majka trebalo da skida i postavlja bebu dok se ne namjesti dobro. Ovo baš i nije dobra ideja. Umjesto skidanja i postavljanja bebe, probajte da ispravite način na koji se postavila tako što ćete podlakticom gurati bebinu guzu prema sebi. Bebina glava je zabačene unazad, tako da se nos nalazi u „poziciji za njuškanje“. Ukoliko je potrebno, možete da blago gurnete bebinu bradu na dolje, kako bi bebe držala što više dojke u ustima. Ukoliko to ne pomogne, nemojte pokušavati da nekoliko puta skidate bebu sa dojke i ponovo je postavljate, pošto će se bol svakako smanjiti s vremenom. Možete pokušati da popravite postavljanje kad beba pređe na drugu dojku, ili prilikom sledećeg dojenja. Skidanje bebe sa dojke i ponovno postavljanje samo umnogostručuje bol, nanetu štetu, kao i bebinu i majčinu frustraciju.

Šta je još važno da znate u prvim danima dojenja?

Ne treba bebi davati flašicu. Izgleda da postoji neslaganje oko toga da li beba stvarno može da se zbuni ako je hranjena na flašicu i da navikne na vještačku bradavicu. Tokom prvih nekoliko dana kad majka proizvodi veoma malo mlijeka (kao što priroda diktira) i beba dobije flašicu iz koje dobija brzi tok, bebi će se više svidjeti način koji pruža brži tok. Bebe vole brz tok. Ne morate biti raketni naučnik kako biste to shvatili, i beba će vrlo brzo to razumjeti. Ovaj problem ima nekoliko aspekata, uključujući taj što se beba ne postavlja dobro, i samim tim ne dobija dovoljno mlijeka i/ili uzrokuje bol u majčinim bradavicama. Samo zato što će beba prihvatiti i dojku i flašicu ne znači da flašica ne može imati negativnih efekata. Pošto sad postoje alternative ukoliko je bebi potrebno dohranjivanje, zašto koristiti flašicu? Upotreba pomoći za laktaciju, hranjenje na prst ili šoljom je samo malo bolje rješenje od upotrebe flašice za dohranjivanje.

Nema ograničenja kad se radi o dužini ili učestalosti dojenja. Beba koja dobro sisa neće provesti sate u jednom dojenju. Tako da, ukoliko beba provodi puno vremena na dojci, to je uglavnom usljed toga što se ne postavlja dobro i ne dobija mlijeko koje joj je dostupno. Neka vam neko pomogne sa postavljanjem bebe i koristite kompresiju kako biste dobili više mlijeka. Kompresija veoma dobro funkcioniše u toku prvih nekoliko dana i pomaže da dobijete optimalan tok kolostruma. Ovo će pomoći, a ne cucla, ne flašica, ne nošenje bebe u jaslice ili kod medicinske sestre. Bebe se uglavnom često hrane u toku prvih nekoliko dana života – ovo je sasvim normalno i privremeno stanje stvari. Ustvari, bebe se često hrane tokom prvih nekoliko dana, posebno uveče ili tokom noći. Ovo je sasvim normalno i pomaže da se ustale zalihe mlijeka i da se materica vrati u normalu. Pravilno postavljanje bebe, upotreba kompresije i kontakt koža na kožu između majke i bebe pomaže da ovaj prelazni period prođe bez problema.

Šta su kopresije? Sve dok vam dijete aktivno sise i guta, ne morate raditi kompresije grudi. Kada prestane aktivno da sisa, a još drži dojku u ustima, možete početi s kompresijama.  Držite dijete na jednoj ruci, a dojku držite drugom rukom, palac s jedne, a prsti s druge strane dojke, dalje od bradavice. Lagano stiskajte palac i prste jedne prema drugima, ali radite to lagano, da vas ne boli. Dijete će početi ponovo da sisa i guta, a vi nastavite s kompresijama sve dok dijete ne prestane aktivno sisati i dok samo ne počne grickati dojku. Kad mama prestane s kompresijama, neka djeca će skroz prestati da sisaju. U slučaju da dijete nastavi gutati i nakon što ste prestali s kompresijama, pričekajte malo, ne žurite s novim periodom masiranja sve dok dijete ne počne grickati bradavicu.  Pri svakoj seriji kompresija, pomaknite malo ruku, ne masirajte uvijek isto mjesto na dojci.  Dojku ne morate promijeniti odmah kada dijete prestane da sisai kompresije više nemaju efekta. Što dijete duže sise, to će se protok mlijeka smanjivati, a kompresije će biti manje i manje učinkovite. Kad su kompresije postale neefektivne, a dijete postalo pospano ili nemirno, ponudite drugu dojku i ponovite cijeli proces. Kompresije grudi nećete morati raditi tokom cijelog perioda dojenja. Kako se tehnika dojenja bude poboljšavala, tako će se stvari više događati same od sebe.

Dodavanje vode, šećerne vode ili adaptiranog mlijeka je rijetko potrebno. Moguće je izbjeći upotrebu većine dodataka tako što ćete se postarati da se beba dobro postavi i tako dobije mlijeko koje joj je potrebno. Ukoliko vam je rečeno da počnete sa dohranjivanjem, a da vas niko nije posmatrao dok dojite, potražite savjet od nekog ko je stručan. Postoje dobri razlozi za dohranjivanje, ali ono se često i preporučuje zbog „praktičnosti“ ili zbog zastarjelih bolničkih propisa. Adaptirano mleko gotovo nikad nije neophodno u toku prvih nekoliko dana.

Besplatni uzorci adaptiranog mlijeka i literatura kompanija koje ga proizvode nisu pokloni. Jedina svrha ovih „poklona“ je da vas navedu da počnete da koristite adaptirano mlijeko. To je veoma efikasan i nemoralan marketing. Ukoliko dobijete tako nešto od vašeg ljekara, trebalo bi da se zapitate o njegovom ili njenom poznavanju i podržavanju dojenja. „Ali treba mi adaptirano mlijeko zato što beba ne dobija dovoljno!“ Možda, ali verovatnije je da vam nije pružena adekvatna pomoć i beba jednostavno ne dobija mlijeko koje jeste dostupno. Čak iako vam treba adaptirano mlijeko, niko ne bi trebalo da vam preporučuje određene marke i da vam daje besplatne uzorke. Nađite dobru pomoć. Uzorci formule nisu pomoć.

U nekim slučajevima može biti nemoguće da rano počnete sa dojenjem. Međutim, većina „medicinskih razloga“ (davanje ljekova majci, na primjer) nisu dobri razlozi za prekidanje ili odlaganje dojenja, i dezinformišu vas kad vam kažu da jesu. Prerano rođene bebe mogu da počnu sa dojenjem mnogo, mnogo prije 34. nedelje starosti, što mnoge zdravstvene ustanove propisuju kao optimalno vrijeme za početak. Istraživanja prilično nedvosmisleno pokazuju da je dojenje mnogo manje stresno za prerano rođenu bebu od hranjenja na flašicu. Nažalost, previše profesionalaca koji se bave prerano rođenim bebama izgleda nisu svjesni toga.

Ukoliko iz nekog razloga ne uzima dojku, onda počnite da izmlazate kolostrum ručno (što je često mnogo efikasnija metoda od upotrebe pumpe, čak i onih koje možete naći po bolnicama) nekih 6 sati poslije porođaja, ili čim postane očigledno da beba neće sisati.

Izvor: Blog Mati i Roda.hr