Blog piše: Ljiljana Burzan Nikolić

Juče. Subota oko podne. Djeca i muž su sa bakom i tetkom otišli na more, a ja imam radan vikend. Odvozim prijateljicu kući nakon predivno provedenog jutra. Otkrila mi je mjesto iz bajke. Razmijenile smo svakojake teme. Smijale se ko šašave. Nurko (Hypko) je opet uspio da nas zasmije. Fino doručkovale i skitkale po radnjama.

Skrećem ka Bloku iz Bulevara i na proširenju mimoilazim dječačića koji stopira. Obučen je u neki sintetički fudbalerski komplet, iznošen, isprane crne boje sa nekim ispisima. Na leđima mu prašnjavi ranac u nekoj jarkoj boji koji pokriva cijela njegova leđa.

Komentarišem s prijateljicom kako tako malo dijete stopira na ulici u podgoričko junsko podne, i ćutke se saglašavamo da je od nevolje. Ostavljam je i vraćam se istim putem nazad. Zaustavljam se na proširenju, palim četiri žmigavca, i prilazim malenom.

-Zdravo zlato, kako se zoveš?

-Aleksa.

-Ja sam Ljilja, a đe ideš Aleksa?

-Idem na Mavezu, odgovara maleni tamnoputi klinac. Oko usta i na obrazima su mu sitne mrve od hljeba.

-Ajde da te prebacim.

-Jel ono tvoje auto, kako ti je vijepo. A odakle ti ovi cvjetovi po njemu?

-Jeste, to sam tako zalijepila jer mi se sviđa. Sijeda na zadnje sjedište.

-A zašto sam stopiraš, đe ti je majka ili tata?

-Oni su se vazveli, ja sam s majkom.

-A đe si bio sad?

-Išao sam u Hvam za hvanu.

-A što su ti dali?

-Pasulj i hveba.

-A u čemu ti je pasulj, da se ne prospe?

-Neće, neće, u kanticu je.

-A đe ti je majka?

-Ona vadi.

-A imaš li još koga kući?

-Imam sestvu, ona je udata.

-Kolko imaš godina?

-Devet.

-Devet? Bravo ti ga i ja imam ćerku koja ima devet godina.
Zapažam da je sitan za devetogodišnjaka.

-Danas mi je vođendan i baš sam ljut na majku …. ton kreće ka plačnom

-Danas ti je rođendan? Super! Srećan ti rođendan, Aleksa!

-A majka mi je obećala da će mi dat euvo dva za vođenadan, a nije mi dala i stvašno sam ljut na majku

-Nemoj Aleksa da se ljutiš na majku, ona bi ti dala da je imala i daće ti kad bude imala.

-A mom bvatu je dala, njemu je kupila i biciklo i on mi sad ne da da ga vozim, a ona je vekla da mi da.

-Pa tada je možda imala. Al tek je počeo dan, možda će ti kasnije dat.

-Neće, kad nije ujutvo neće, tako je i pvošle godine. Nikad joj se neću vazljutit.
Glas je već samo što ne zaplače.

-Nemoj mili da se ljutiš na majku, ona sve radi da tebi bude bolje, moraš da razumiješ, znam da si mnogo pametan, sigurno nema da ti da.

-A jesi završio treći razred?

-Jesam i odličan sam đak i idem na Vevušu i majka mi je rekla da će mi dat ako budem odličan, pa mi nije dala.

-O, bravo ti ga, znala sam da si odličan đak, ti si baš pametan i vrijedan dječak.

-Moj bvat je napustio školu, pa sad vadi.

-A koliko ima godina on? -Petnaes.

-A ja ću da zavvšim svih devet vazveda i kasnije.

-Hoćeš! Ti ćeš da završiš i osnovnu i srednju školu i poslije ćeš da upišeš fakultet, ti si baš divan i pametan -dječak, znaš Aleksa.

-Oću, a sestva mi je napustila školu da mene čuva.

-A kolko godina ima ona?

-Ona je udata.

-Ja poznajem ljude.

-Kako ih poznaješ?

-Ja kad sam žedan odem u kafanu i tvažim da mi daju i tamo upoznam ljude. Ja znam ljude.

-Znas, nije sigurno ovako da stopiraš, moraš da budeš oprezan. Ima i loših ljudi.

-Meni je danas vođendan a majka mi nije dala što je vekla i ja sam odličan đak…

-A đe ti radi majka?

-Sad će da počne da radi u … ambasadu. Tamo je lijepo i ja bi da odem tamo.

-Pa poći ćeš, tamo će baš lijepo da joj bude.
Približavamo se destinaciji.

-Super će da ti bude na Veruši, pazi se kad stopiraš, važi?
Vadim dva eura iz novčanika i dajem mu.

-Srećan ti rođendan, Aleksa i nemoj da se ljutiš na majku, važi? Evo računaj kako da ti je ona dala ova dva eura.

-Dobvo.Hvava.
Izlazi iz kola.
-Hvava.

Srećan ti rođendan, Aleksa.

Izvor: Ljilja i zbilja