Pročitajte dva pisma jedne mame (Carolyn Ee – doktorice po struci, istraživač i majka dvoje djece), u kojem unajkraćem opisuje živote mama koje rade i onih koje su se posvetile porodici i domaćistvu, a koja su postala novi viral na netu.  Jedno je iz vizure zaposlene majke napisano i upućeno majki domaćici, a u drugom su im zamijenjene uloge.

Draga mama-domaćice,

Neki se ljudi pitaju što radiš po cijeli dan kod kuće. Ja znam što radiš. Znam, jer sam i ja majka i jedno vrijeme sam i sama to radila.

Znam da radis neplaćeni posao, često nezahvalan, koji počinje onog trenutka kada otvoriš oči i ne prestaje čak ni onda kada odeš na spavanje. Znam da radiš i vikendima, i noću, bez naznaka kraja tvog radnog dana ili sedmice. Znam i da je puno sreće nagrada sam trud, ali i da nije tako česta.

Znam da je rjetkost da s mirom možeš popiti šolju čaja ili kafe. Znam da ti je pažnja uvijek podijeljena, često ometana iz trenutka u trenutak i da ne možeš računati na to da ćeš neki zadatak završiti  u jednom pokušaju. Znam da vjerovatno nemaš kad ni da odmoriš kada si sama kod kuće, osim ako imaš samo jedno dijete koje još spava preko dana.

Znam za izazove sa kojima se suočavaš svakodnevno, obično bez ikakve podrške ili nekoga da te odmjeni. Sa histeričnim ispadima, nevoljama u toaletu, bitkama u vezi sa hranom, sa tom istom hranom svuda po podu, bojicama po zidu, rivalitetom među braćom i sestrama, bebom koja kao da nikada ne prestaje da plače… Znam kako izgleda da poslove nikada nećeš završti, kao da su beskrajni ciklus – kupuješ hranu, pripremaš je, kuvaš, pokušavaš da njom nahraniš svoju djecu, čistiš je sa poda, onda pereš suđe, a onda poslije tri sata, sve nanovo.

Znam da zamišljaš kako imaš makar jedan sat samo za sebe da bi, na primjer, pojela svoj ručak s mirom, ili o tome kako popodne odspavaš koji sat. Znam da se ponekad pitaš „Što mi je sve ovo trebalo“i da zavidiš svojim prijateljicama koje na pauzi posla ispijaju kafu. Znam da ponekad tvoj partner dođe kući uveče s posla i želi da odmori, upravo onda  kada ti je odmor najpotrebniji, što te natjera na suze.

Znam da si neshvaćena od mnogih koji ne cijene napore brige o malom djetetu. Oni zamišljaju da ti provodiš dane pijuckajući kafu dok se dijete samostalno i tiho igra samo sa sobom. Znam da ti nedostaje tvoja finansijska samostalnost. Znam i te zabavlja, ali nekad i nervira kada čuješ druge kako kažu „Hvala bogu da je petak!“, jer je tvoj svaki dan isti – ne postoji petak, ne postoji pauza i odmor od tvog posla. Znam i da mnogi ljudi ne razumiju da da ti radiš – radiš neplaćeni posao, od kuće.

Ne znam kako to postižeš. Divim se tvom beskrajnom strpljenju, tvojoj sposobnosti da se sa svakim danom suočavaš sa veseljem na licu i da donosiš radost i sreću u živote svojoj djeci, čak i onda kada te potpuno „istroše“. Divim se tvojoj predanosti da budeš konstanta u životima svoje djece, čak i onda kada to nije nimalo jednostavno i lako. Divim se načinu na koji radiš ne očekujući zauzvrat ništa, nikakvu nagradu, promociju, priznanje, platu. Znam da želiš da se tvoja djeca osjećaju važno i voljeno, i ti Domaćice, to radiš  najbolje.

Željela sam samo da znaš da te razumijem. Obje smo majke. I ja znam.

S ljubljavlju, iz rovova,

Zaposlena mama.

Na narednoj strani pročitate pismo Mame domaćice zaposlenoj mami.

• Facebook
• Twitter
• Email
• Print

Pages: 1 2