Mrkla je noć, odjednom beba zaplače. Mami urlik probija uši, ali tata spava snom pravednika. Da li vam poznata ova situacija? Jeste, onda se pripremite na objašnjenje. Studija koju je sproveo Univerzitetu Sussex pokazala je da je reagovanje  na plač genetski predodređeno

Studiju su sprovodili u laboratoriji za spavanje gdje su muškarcima i ženama puštali različite zvukove, a zadak je bio da im ometaju san. Rezultat je bio vrlo zanimljiv. Muškarci i žene su se budili na potpuno različite zvukove.

Žene su se, nezavisno od toga da li imaju li djecu ili nemaju, najbrže budile na bebin plač. Kod muškaraca bebin plač nije bio ni u prvih deset zvukova koji su ih najbrže budili. Njih je, na primjer, budio zvuk muve koja leti, autoalarma ili vjetra. Naučnici su takav rezultat objasnili pomoću evolucije. Žene se bude na zvukove i prijetnje koje bi mogle ugroziti njihovo dijete, a muškarci se koncentrišu na zaštitu čitave porodice.

Činjenica da se muškarci nisu budili na bebin plač, međutim potvrđuje da oni to ne rade namjerno, naprotiv.

To, naravno, ne znači da iz svega treba izvesti zaključak da je najbolje da brigu o djeci treba prepustiti ženama.

Izvor: Roditelji.hr