PIŠE: Mama Popins

Jedna od stvari koja najviše zabrinjava novopečene mame jeste da li je njena beba gladna. (Skoro) Sve mame se brinu je li beba dovoljno jela (neke mame čak i kasnije, kad im bebe postanu velike i dobiju svoje bebe). I to je razumljivo. Međutim, kada mame krenu da paniče da li je beba unijela dovoljno mlijeka, onda to što ne vide koliko su bebe posisale počne da bude veliki problem. Jer da se beba hrani na flašicu, znale bi tačno koliko je pojeo i ne bi vodile brigu. I onda krenu da se izmlazaju i daju bebama na flašicu. Svjesne su da je to mnogo teži način, jer treba se izmlazati pa nahraniti dijete, pa sterilisati flašice, ali njima to ništa nije teško jer one obožavaju svoje dijete i pomučiće se samo da ono ne bude gladno. Ne misle da će to biti zauvijek, nikako. Vratiće ga kasnije na dojku. Ovo je samo privremeno dok beba ne ojača, dok ne odu na sledeću kontrolu, beba ne dobije koliko bi trebalo na kilaži… I onda prođe taj period od dve nedjelje, mjesec i po, ili koliko je već neka majka odlučila da će mu davati na flašicu i beba neće da se vrati na dojku. Plače na dojci koju je donedavno bez problema sisala. Neke neće jer im brže curi iz flašice i mrzi ih da izvlače sebi mlijeko, neke ne umiju da sisaju dojku jer se ona drugačije sisa od flašice i mamu počne da boli i mlijeko iz dojki ne ide…

U slučaju da beba ne prihvata dojku, može se probati nešto od savjeta koji se primjenjuju kada beba štrajkuje, odnosno odbija dojku. No, ako beba i dalje ne prihvata dojku, mama se susrijeće sa novim problemima: isrcrpljena je od izmlazanja i hranjenja i sterilisanja, pumpica ne može da izvuče koliko je bebi potrebno (u prvih mjesec dana izmlazanje obično ide lako jer ima viška mlijeka u dojkama, ali u periodu kada se postigne ravnoteža ponude i potražnje, mlijeka može biti knap, bebine potrebe rastu a pumpica ne može da izvuče koliko bebi treba)… I onda mama, kada zafali 20 ili 40 mililitara od one količine koju beba dobije na flašici, doda malo formule, i samim tim, pošto se tijelo ne stimuliše da pravi više mijleka od one količine koja je iz grudi izašla, nastaviće da se proizvodi manje mlijeka nego što bebi treba i samo će se povećavati količina adaptiranog mlijeka a smanjivati količina majčinog. A to je ono što nijedna od mama koja je želela da doji bebu ne želi da joj se desi.

Pa kako da se izborite s tim kad ne znate je li vaša beba unela dovoljno mlijeka? Lijepo, pobedite svoj strah racionalnim objašnjenjima.

Prvo, do juče ste imali višak mlijeka, a sada ga odjednom nema dovoljno. Dojilje se najčešće susrijeću sa pitanjem imaju li dovoljno mlijeka kada dođe do uspostavljanja ravnoteže ponude i potražnje. Do juče grudi prepune mlijeka sada poslije podoja izgledaju prazno i iz njih se ne može iscijediti ništa ili vrlo malo. To je samo znak da mlijeka ima baš onoliko koliko bebi treba (što je sjajno jer ne morate da se dodatno izmlazate). Ali ako se to uspostavljanje ravnoteže ponude i potražnje poklopi sa skokom u razvoju (onim sa približno šest nedjelja ili kod nekih s onim skokom sa tri mjeseca – ako se majka izmlazala posle podoja i imala hiperlaktaciju), onda je majka definitivno ubijeđena da nema dovoljno mlijeka. Beba plače i stalno bi da bude na dojci, dojke meke, ništa iz njih ne izlazi, dovoljno je samo da neko naglas kaže ono što je mamin najveći strah (beba je gladna ili nemaš dovoljno mlijeka) i već neko trči do najbrže radnje da kupi formulu. Dakle, prvo se zapitajte da nije u pitanju skok u razvoju.

Potom: beba plače tokom dojenja. Sisa malo i onda krene da plače. Može biti da joj smeta ili prejak ili preslab protok mlijeka.

Dakle, normalno je da se u nekom trenutku zapitamo je li beba dovoljno jela, ali onda stanemo i razmislimo: ono što beba posisa trebalo bi i da izađe iz nje, te je stoga bitno koliko je beba piškila i kakila (stolica je važna u prvi šest sedmica, kasnije može izostati i nekoliko dana). Uzmite jednu suvu pelenu i u nju sipajte dvije-tri kašike vode. To vam je jedna mokra pelena. Poslije petog dana treba da ima minumum šest mokrih pelena i barem tri ukakne pelene (ovdje pogledajte veličinu bebinog želuca i koliko treba kog dana da ima mokrih i ukakanih pelena. Ako vaša beba lijepo piški i kaki, pri tome glasno plače i aktivna je u periodima kad je budna, izgleda zdravo, nemate nikakvog razloga za brigu jer unosi dovoljno mlijeka.

Ako pak, kojim slučajem, beba manje piški ili izostaje stolica tokom prvih mjesec dana, kao i ako je beba manje napredovala, to ne znači da joj treba uvoditi flašicu, već je to samo znak da dojenje treba popraviti. Dakle, popraviti položaj i obezbijediti bebi dovoljan broj podoja (minumum od osam do 12, a sve preko toga je sjajno). Popraviti položaj znači namjestiti bebu tako da ona može efikasno da sisa. Beba može biti na dojci satima u nepravilnom položaju i ne dobijati dovoljno mlijeka, a može biti 10 minuta i unijeti koliko joj je potrebno. Ako ste primijetili da beba ne unosi dovoljno mlijeka (nema dovoljan broj mokrih i ukakanih pelena, teško se razbuđuje, slabo plače), obratite pažnju na to kako sisa. Da li se čuje gutanje, zapažate li ritmično sisanje, a potom pauzu za gutanje? Pravilan položaj je onaj gd,e vas dojenje ne boli, beba poslije nekog vremena (posle refleksa otpuštanja mlijeka) počinje u pravilnim razmacima da pomjera vilicu i možete vidjeti u čuti (pogledajte kako izgleda beba koja vrlo lepo sisa) I nipošto joj nemojte prekidati podoj. Ona će ili poslije nekog vremena zaspati ili pustiti dojku i biti budna i zadovoljna.

Nakon što ste se postarali za to da pravilno sisa, razmišljajte ovako: beba ne može biti gladna pored mene. Kad god je gladna, ja ću joj dati da sisa. I neće biti gladna.

I ono najvažnije: beba ne sisa samo zato što je gladna. Sisa kad je žedna, nervozna, kad ne može sama da se uspava, kad želi da se mazi, kad hoće kontakt sa mamom i sigurnost… Dakle, dojenje nije samo hranjenje, a to najčešće zaboravljamo.

A da treba da znamo koliko je beba posisala, imale bismo displej na dojkama na kom bi lijepo pisalo koliko mlijeka je iz njih izašlo. Pošto nemamo, pratićemo mokre i ukakane pelene. Što je, priznaćete, mnogo lakše nego cijeđenje i hranjenje na flašicu.