Nikad ne znate da je poslednji put, sve dok ne shvatite da nečeg više nema.

Poslednji put kad je dijete zatražilo da ga uzmete u naručje.

Poslednji put kad je pitalo da dođete po njega u školu.

Poslednji put kad mu je zatrebala vaša pomoć da podigne čašu ili sipa sok.

Poslednji put kad ste morali da mu dodate kašiku jer ne može da dohvati fioku sam.

Poslednji put kad je zamolio da spava u vašem krevetu.

Poslednji put kad je dotrčao kod vas jer je ružno sanjao.

Poslednji put kad je tražila da vas uhvati za ruku u šetnji.

Poslednji put kad vam je potrčala u naručje posle nekoliko sati razdvojenosti.

Poslednji put kad je zatražio da se igrate žmurke.

Poslednji put kad je pitao da mu pročitate priču za laku noć.

Nikad ne znate da je poslednji put. Zato pokušajte da cijenite svaki trenutak sa svojim djetetom kao da se on nikada više neće ponoviti u tom sjaju i ljepoti kakav je sad. I ma koliko ponekad naporno i teško bilo nositi, nunati, praviti dvorac od kockica, tek kad ti trenuci iščeznu, znaćete koliko su bili dragocjeni. Tek kad primijetite da vaše dijete samo odlazi u školu i vraća se, da ne želi da ga vi uspavate ili da se igrate s njim, znaćete da je taj poslednji put već prošao i da ga više ne možete vratiti kako biste ga prigrlili i zauvijek sačuvali u svom sjećanju. Samo još jednom da se uvuče u vaš krevet, samo još jednom da vidite taj osmjeh olakšanja i radosti kad ugleda vaše lice na vratima vrtića…

Zato, prigrlite svaki trenutak sa svojim djetetom jer nikad ne znate kada će odrasti.

Izvor: Zelena učionica