PIŠE: Mama iz magareće klupe

Kako treba da izgleda savršena mama? Ne znam. Ali znam kako mama misli da treba da se ponaša, kako da izgleda, šta da radi.

Sve ono što ne treba.

Mama misli da treba da animira djecu, da se igra sa njima, da uči sa njima.

Mama čita knjige, blogove i tekstove o roditeljstvu, vaspitanju, disciplini i daje sve od sebe da sve primijeni. Jer njena djeca zaslužuju najbolje.

Mama misli da treba da joj kuća sija, da nema truna prašine, da slavina treba da je ogledalo, da je posteljina zategnuta kao u vojsci.

Mama misli da njena porodica treba da se hrani zdravo, svaki dan kuvano, provodeći u kuhinji nekoliko sati (jer ako nije toliko, to nije pravi ručak), da svaki dan ima nešto slatko, a ponekad i nešto vanredno da se počaste.

Mama misli da treba redovno prati i peglati odjeću svim ukućanima (jer ko će ako ne ona).

Mama misli da ako to sve ona ne radi, da će se dom raspasti.

Mama misli da je sramota ako neko sa strane ocijeni da nije dovoljno vrijedna, organizovana, umiješna… (dopisati po potrebi).

Mama misli da nije u redu da nosi šorc ili kratku suknju, jer je sramota onih kilograma viška od porođaja. Jer šta će prolaznici da kažu kad je takvu vide da gura kolica.

Mama misli da treba da se izgladnjuje držeći ko zna koju po redu dijetu, jer samo mršava mama može da bude ocijenjena kao žena i po.

Mama misli da treba da da gomile pare za razne kreme da ukloni strije i umanji celulit. Al’ i da nema vremena da ode da vježba.

Misli da uspešne mame uvijek izgledaju dotjerane, a da ona to nije, jer ne stiže.

Mama misli da je normalno da je umorna, jer, eto, ima djecu.

Mama misli da je normalno da se šali na svoj račun da se nikad više neće naspavati.

Mama misli da je odmor luksuz koji ona ne zaslužuje.

Mama zaboravi da ako su tuđe potrebe ispred njenih da njene potrebe nisu nestale.

Mama često mašta, ali rijetko sanja.

Mama misli da ona mora sve, čak i kad ne može.

Mama zaboravlja da njena snaga ima izvor u njoj samoj, a ne u magičnoj krpi, maskari i odjeći.

Da je njena snaga u njenoj glavi, a ne u tuđoj riječi.