Hajde da nešto naučimo o prehladi, razbijajući najčešće zablude.
Prehlada nije virusna bolest, to je od promaje ili hladnog vazduha.
Ovo je jedna od najrasprostranjenijih zabluda!
Prehlada jeste virusna bolest! Postoji brojna grupa respiratornih virusa koji izazivaju prehladu (tako se baš i zovu – virusi prehlade), a veoma su široko rasprostranjeni. Oni napadaju gornje disajne puteve – prije svega nos, pa zato djeca kijaju, sline, a ponekad i kašlju.
Promaja ne može da izazove prehladu, ali hladan vazduh pogoduje širenju ovih virusa, pa se zato ove infekcije uglavnom dešavaju tokom jeseni ili zime, naročito kada dođe do naglih vremenskih promjena. Lako se prenose kapljičnim putem – kijanjem i kašljanjem, ali i direktnim kontaktom sa bolesnim djetetom. A to znači veoma lako, ako se ruke ne peru redovno. Naime, i prehlada je bolest prljavih ruku.
Čim nema povišene temperature, sigurno je u pitanju obična prehlada… nema veze sa virusima.
To što dijete nema povišenu temperaturu, a kija, kašljuca i ima zapušen nos, nije «dokaz» da nema virusa. Naprotiv, ima ga. On je izazivač tegoba, ali je imunološki (odbrambeni) sistem djeteta ograničio infekciju na gornje disajne puteve, pa nema njenog širenja, a ni povišene temperature. Treba razlikovati alergijsku reakciju na polen od prehlade, mada ambrozija polako posustaje, pa sada nećemo o tome. Pričamo samo o «pravoj» prehladi.
Kada se dijete nekoliko puta prehladi, ostaje zaštićeno, pa više nema straha od novih problema.
Nažalost, ovo nije tačno.
Ima preko 200 tipova virusa koji izazivaju prehladu. Simptomi koje oni izazivaju su veoma slični, gotovo isti. Ipak, dete ne stiče imunitet na druge viruse, već samo na onaj tip virusa koji je napravio tegobe. To znači da nema unakrsnog imuniteta, pa sljedeći tip virusa može da napravi slične smetnje kada «stigne» do djeteta. Pošto je broj virusa ogroman, teško je da se dijete imunizuje na sve – zbog toga što su prehlade tako česte.
Nemoguće je da prehlada traje duže od nekoliko dana, tada je sigurno nešto ozbiljnije u pitanju.
Tačno je da prehlada ne traje duže od nekoliko dana (kada govorimo o inače zdravoj djeci), ali se nerijetko dešava da dijete upadne u «serijsku infekciju». To znači da ono prebrodi jedan virus, pa «zakači» drugi, treći… tako da to može da potraje i par sedmica. Kako su simptomi slični, izgleda kao da je dijete stalno bolesno od iste «ozbiljne» bolesti. Obično se radi o nizu relativno bezazlenih prehlada… a dobro raspoloženje djeteta, izostanak povišene temperature i dobar apetit pokazuju da se ne radi o nekom težem zdravstvenom problemu.
Prehlada nikada ne izaziva komplikacije.
Nije baš tako.
Prehlada nije «bauk», ali ako se detetu ne pomogne, mogu da se jave komplikacije. Na primer, ukoliko detetu ne obezbedimo prohodan nosić (propiranje fiziološkim rastvorom, ponekad uz pomoć kapi za nos), može da dođe do upale srednjeg uha. Ipak, prehlada je skoro uvek bezazlena, a ako mame i tate samo malo pripomognu detetu, ono će brzo da ozdravi.
Čim se pojave žute ili zelene sline, to je znak bakterijske infekcije. Zato, «udri» antibiotik!
Potpuno pogrešno!
Većina prehlađene djece zaista ima bistar sekret iz nosa tokom prehlade, ali se lako desi da se on zamuti – oboji u žuto ili zeleno. To nije razlog za davanje antibiotika, jer se ne radi o komplikaciji uslovljenoj nekim opasnim bakterijama, već je reč o potpuno bezopasnim bakterijama (zovu se saprofitne), koje normalno žive «i rade» u nosu. One su dobile poklon-obrok u vidu sekreta, nastalog zbog virusne infekcije, što je zamutilo sekret. Ne liječe se antibioticima, a čak i kada se antibiotik bespotrebno uključi u terapiju – ne može putem krvi da stigne do ovih bakterija, koje se nalaze na samoj površini nosne sluznice (daleko od krvnih sudova koji donose antibiotik).
Sa druge strane, ima i virusa koji stvaraju žuti ili zeleni sekret iz nosa, a ni tu antibiotici ne pomažu, jer ne djeluju na viruse. Pošto antibiotici imaju neželjena djejstva, zašto onda «pucati u prazno»?
Kada dijete počne da kašlje – brzo kod doktora. Možda je bronhitis ili upala pluća.
Ovo je neprimjeren strah, jer kašalj može da se javi kao rezultat slivanja sekreta niz grlo i nadražaja. Zato, ako dijete počne da kašljuca, naročito ako se kašalj pojačava dok leži, a nema temperaturu i dobro je raspoloženo – nema potrebe da se trči kod doktora. Treba pojačati «servis» nosa, eventualno dati neki biljni sirupić koji smanjuje nadražaj na kašalj i pričekati da se dijete oporavi.
Ukoliko dijete kašlje u napadima, otežano diše, ili dođe do visoke temperature – onda se treba javiti pedijatru, ali ne treba odmah misliti na bronhitis i zapaljenje pluća.
Prehlađeno dijete ne smije u vrtić, iako nema temperaturu. Najbolje je da bude kod kuće bar sedam dana.
Prehlada se nikako ne smatra ozbiljnim oboljenjem. To je kod ogromne većine djece bezazlena i prolazna bolest gornjih disajnih puteva. Kada je dijete dobrog opšteg stanja (raspoloženo, lijepo jede, živahno), nema povišenu temperaturu… a ima samo curkanje iz nosa i ponekad kine – nema razloga da mu se brani odlazak u kolektiv. U jesenjim i zimskim mjesecima, prehlada u vrtićima može da se smatra uobičajenom situacijom, pa je razmjena ovih bezazlenih virusa redovna pojava.
Naravno, ako dijete ima bilo koji znak ozbiljnije virusne infekcije (povišena temperatura, kašalj u napadima…), mora privremeno da se «isključi» iz kolektiva! To je u interesu bolesnog djeteta – koje može da «zakači» dodatni virus, ali je i u interesu zdrave djece – koja se tako čuvaju od infekcije.
Izvor: moj pedijatar
