Moja cerkica je jedno vrijeme cim je uzmem hvatala pramen moje kose, igrala se drzeci pwlac druge ruke u istima, da bi poslije nekog vremena pocinjala da sisa drugi palac oko koga je obmotana moja kosa! Bljak, stvarno. Al prestade…

Da vam bude lakse, moja je cerka jela dlake sa moje i svoje kose, cak smo isli zbog toga i kod ljekara. Vec od pola godine se pocela interesovati za dlacice, tracice, konceve sa garderobice i sve ih je provlacila kroz usta, a nerijetko i gutala….bljak….To je trajalo do njene trece godine, i sa tim nije bilo sanse da se izborimo, dok eto….nije valjda sazrela, i sama odbacila odvratnu naviku…..

NemAna said

viktorialena said
Da vam bude lakse, moja je cerka jela dlake sa moje i svoje kose, cak smo isli zbog toga i kod ljekara. Vec od pola godine se pocela interesovati za dlacice, tracice, konceve sa garderobice i sve ih je provlacila kroz usta, a nerijetko i gutala….bljak….To je trajalo do njene trece godine, i sa tim nije bilo sanse da se izborimo, dok eto….nije valjda sazrela, i sama odbacila odvratnu naviku…..

I moj vragolan tako nekako radi. Samo ih ne guta(ili makar ja nijesam vidjela ). Sa takvom slašću je provlaći kroz usta. I končiće obožava  Mada, manje je sad kako je znao ranije. Čak kad nadje dlaku na tepihu, donese mi je 

 

Dobro je, ja sam mislila da smo jedini, koji se time sladimo:)))))

 

Izgubi mi se post 🙁 Idemo ispocetka. NAdam se da nije problem da se ovdje nadovezem na ovu pricu o losim navikama. Ja imam problem sa mojim djecakom (4ipo god) koji non stop cupka nokte i zanoktice. Izludjuje me to. Preporuka koju sam dobila od psihologa je da ne skrecem pretjerano paznju na to pricom (iako sam puno pricala, opominjala, u momentu ludila i vikala i grubo sklanjala ruku), vec da blago samo razdvojim ruke. Naravno, on je to provalio, pa kad mu ja onako nonsalantno razdvojim ruke, on pocinje da se brani “pa ne cackam” (iako cacka naravno:) Ja ludim, jer to traje vec mjesecima. Da li neko ima iskustva sa necim slicnim>?

Uf, vidim da nije jedina. Ja sam cak i cuske davala zbog zanoktica i noktica. Skroz cacka i odvali nokat sa strane, na sta joj nokti lice to je strasno. A palcevi su ogoljeni, bez 2 sloja povrsinske koze, nekad toliko crveni da me strah pogledati. Par puta i krvi bilo. Mazemo, kidamo noktice, svaku noc Pantenol. Sad, sto je starija, malo manje to radi, a i ja njeznije opominjem, kazem da nece biti lijepe ruke i noktici, cak joj za praznik lakirala nokte prvi put. Dzaba mi sve, a to je tako ruzna navika.

Inace sam ja njoj jako stroga, a ona je jako tvrdoglava – na mene. Dobro je dijete, ne pipka svasta, nisam imala problema sa kristalom, sa stvarima u gostima, nista ne bi dirala, sama od sebe je takva. Ni mrvice sa poda nikad nije jela, ali ona ionako nije jela, pa smo prosli bez probanja ustima. E sad, kad je pocela da jede, sa skoro 3 godine, pocela je kao beba sve da stavlja usta. Problem smo imali oko trcanja na ulicu, dobila je zbog toga dobro po guzi i oko jela. Brzo je prestalo trcanje, ali jelo, uf, NIKO nije uspijevao da je nahrani do mene. Jedino je u vrticu jela uz drugu djecu i samo tamo. Ali, nismo vise imali za vrtic, pa se i dalje mucih sama. U parku uz drugu djecu nije. Desavalo se da je hranim po 6 sati dnevno, kad se saberu svi obroci. Urlala sam, slala je na time out, ostavljala gladnu, ma nista nije upalilo. Jedno vrijeme pljusnula kaisem polako po goloj nogici, pa je kais stajao pored posle za preventivu. Njime sam prijetila pa bi umjesto 3 zalogaja pojela 6. Nemojte se cuditi, muka me hvatala. Niti odmora, niti izlaska normalnog, niceg nisam imala bez nervoze. A svaki doktor koji ju je gledao rekao je – jaoj mama, dijete vam je neuhranjeno, brzo KKS, pregled specijaliste, kontrola zeluca, crijeva i sl. Srecom, brzo sam odustala od ganjanja doktora, jer je sve bilo u redu, a necejed je ostala necejed. Sad oce da jede, ali, ne sama. Prava je manekenka, mamina mrsa.

wesna said
Moj sin(5 g)je imao tu fazu-čupkanje zanoktica..sve sam probala..da ne primjećujem,da ne vičem,branim,prijetim,sklanjam ruke,obećavam…ludnica

E onda sam počela da mu skraćujem nokte bukvalno svaki drugi dan ,pa nema što da čupka,i uveče sam prste,odnosno kožu oko nokata mazala pantenolom,tako da nije bilo”listanja”kože,nije imao što da čačka i vremenom mu je dosadilo

Wesna, hvala na savjetu. Pokusacu i tako nesto…

Što se tiče vaspitanja i ja se plašim toj demokratiji koja polako i skoro neprimjetno vodi do njihove autokratije 🙂 Ja sam sa svojim sinom toliko pričala otkad se rodio, najčešće to plastično objasnim time da nisam zatvorila usta već 4ipo godine. Puno mu se objašnjavalo sve i ništa nije moglo da prođe bez toga i ZAŠTO nešto ne može i ZAŠTO nešto može. E sad to već počinje da me izluđuje i često poželim da kažem ” ETO ZATO ŠTO JA KAŽEM I ZATO ŠTO SAM JA MAMA! ETO ZATO!:)” Moja je “krivica” što sam gospodina naučila da dobije objašnjenje za sve. U posljednje vrijeme burno reaguje ako se ne ispunjavaju sve želje, ali ja stalno insistiram na nekim dogovorima, obećanjima i održavanju istih:) Ono što nam prilično pali u posljednje vrijeme jeste porodični sastanak na kom se donose odluke i koje se sprovode dalje. Sada smo te odluke počeli da pišemo i djeluje mi kao da to ima efekta. Ponekad se moramo podsjećati, ali bez negodovanja. Čak je on već našao “rupe u zakonu” pa me opomene ako ja ispadnem iz okvira 🙂 Sve u svemu, demokratija je oopasna rabota :)))

Čitajući ove vaše priče, podsjetih se kakva su bila moja djeca u tim godinicama.

Sin kao stariji, hiperaktivan. Pažnju mu je bilo moguće zadržati 2 minuta, ne duže. Da bi jeo, muž je izigravao žonglera, klovna i šta sve ne. Hiperaktivnost se nastavila i kada je počeo u školu. Kao da su mu crvi bili u d….. Uvjek spreman na neki nestašluk. Važno nam je bilo da se ne tuče sa drugom djecom, da nikoga ne dira prvi, ali ako neko  njega dira da se brani. Da ne laže, nego da uvjek kaže istinu. Sada ima 15 godina, potpuno je drugačiji. Smirio se, i čini mi se da smo uspostavili jedan odnos povjerenja. Ali neću prejudicirati, ipak nas sada čeka ono najteže. Srednja škola i sva iskušenja koja ona donosi.

Za razliku od njega, sa ćerkom je potpuno suprotno. Kao mala je bila anđelak. Nahranimo je i ostavimo u krevetac i ” zaboravimo na nju”. Oduvjek je slaba tačka mog muža i to i te kako zna da iskoristi. Svu mirnoću kad je bila mala nadoknadjuje sada. Ima 13 godina i totalno je pomamljena. Ona sve zna najbolje, ona je najpametnija. Ne prihvata ni jedan savjet od nas i ne prestaje sa pričom dok ne ostvari svoj naum. Ali nadam se da će i to proći i da je to sama faza odrastanja.

Moj timeout je da pođem u drugu prostoriju i tamo ispsujem sve po spisku, ponajviše sebe pominjem i onda mi bude malo lakše. Jednom me čuo, bila sam glasnija nego je trebalo i samo sam dobila prijekorno “mama nemoj da psuješ!” 🙂