4:12 pm
Pitam se pitam, da li me neko moze posavjetovati u vezi sa aktuelnim problemom sa nasim novopecenim skolarcem. U posljednje vrijeme uciteljica mi se cesto zali da je strasno nemiran na casovima, da prica, da ga ne interesuje crtanje, bojanje, pisanje ali da je s druge strane najbolji u prepricavanju prica, recitovanju, matematici… Prosto nijesam pametna sta da radim, i pitam se da li uopste treba nesto da radim, osim da probam da mu objasnim da nije lijepo pricati na casu, dok uciteljica pokusava da ih necemu nauci. Strasno me ljuti to sto se potencira da se pise, iako nije predvidjeno koliko znam da se uci pisanje u prvom razredu. Onda to crtanje i bojanje, sta da mu radim, ne mogu da ga privolim da mu se to svidja kad je potpuno suprotno. Uostalom, dozvoljeno mu je da mu se ne svidja. Ne moze bas sve da mu se svidja. Mislim uz sve da neko ko ima 6 godina tesko da moze da sjedi cetiri i PET casova i bude miran. Na roditeljskom je gotovo svako dijete okarakterisano kao neko ko prica, nemirno je… Shvatam da se neke stvari jednostavno moraju prihvatiti, ali bas sad da primjenjujem ne znam nni sama koje metode mislim da ipak nijesam spremna za to. Lijepo je rano se nauciti obavezama, ali bas sa 6 godina?!
4:59 pm
Po meni je zadatak uciteljice da ih smiri i zainteresuje za ono sta prica. Naravno, ne smeta mi ni da je uciteljica stroga, jer stvarno mislim da djaci moraju da je slusaju. Sve uciteljice znaju da prvacima paznju mogu da drze nekih 15-ak minuta (to sam cula i od sinove i od kcerkine uciteljice). Stvar je samo u tome koja ce bolje da uradi svoj domaci zadatak, a to je da pripremi i isplanira unaprijed svaki minut radnog dana.
Ne odgovorih na tvoje pitanje 🙂
Normalno da ces to kao majka da svjetujes sina da bude poslusan i miran u skoli, ali mislim da je to najvise sto mozes da uradis – ne mozes da ides na cas i da ga smirujes i govoris sta da radi, zar ne? Zato mislim da i uciteljice moraju da izgrade svoj autoritet (uz podrsku roditelja)
8:47 am
Slazem se da treba da ih naucimo da poslusaju uciteljicu i budu mirni…
Isto tako uciteljice treba da im privuku paznju i naprave sto zanimljiviji cas,a i da prepoznaju kad im je dovoljno i prelazi u dosadu(jer su zbilja premali).Valjda zato i svako odjeljenje prvog razreda ima svoju vaspitacicu koja bi trebala da napravi balans izmedju ucenja i zabave,tako da nasi prvaci sto bolje prihvate skolske obaveze.
9:00 am
Da i ja imam prvaka i nevjerovatno mu je naporno stalno bojanje,i vise ostri bojice nego iko drugi..I poceli su neke rijeci kao na slovo,na slovo npr.(kao sinoc)K,zasto tako ne znam,sta hvali sistemu po kom smo mi ucili?
Tesko se snaci u ovoj reformi,kao sve postepeno i polako rade,a u stvari jedan period nema nista posebno a onda odjedanput bombarduju djecu.
9:11 am
Mnogo se nerviram oko skole, zato sto sam im povjerovala da je prvi razred rasterecen, a ustvari nije tako, barem ne u ovoj skoli u kojoj je moj sin, mada su oni mimo drugih. prvo je bilo receno da nece biti domacih, skoro svaki dan imaju domaci, onda je bilo da nece uciti da pisu, pisu evo neko vrijeme svaki dan, opeterecuju ih previse na casovima, koriste fizicko za dodatno ucenje (ovo im je najnoviji biser)…Pocelo je ocjenjivanje…Mislim da je to previse za tako malu djecu i mislim da su napravili potpunu kontru u odnosu na to sto su pricali da ce se desiti nakon sprovodjenja reforme
9:39 am
Kristina ne znam sta da ti kazem,ja sam vec drugi put u prvi reforme i sve je drugacije,a ista uciteljica.
Ovaj stariji je imao taj rastereceni prvi razred i njegovo upoznavanje sa skolom je bilo takvo da nema domacih,ne nose knjige,ne uce nista,a onda drugi i premnogo obaveza odjednom i slova,citanje,pisanje,brojevi,racunanje….Sad je u peti pa stalno pokusava u pet minuta da sve zavrsi.
Ovaj mladji prvak svaki dan nosi knjige,ima domaci,posebno matematika po pola velike strane brojeve plus da nacrta,oboji i evo i slova,spelovanje,pjesmice,bojanje.On vec stice navike da radi svaki dan,sto nije lose zbog sledece godine,samo da se ta mjera nadje.Npr.ovaj moj je toliko mali da tesko nadje polozaj da radi jer nemamo neki mali sto,vec standardni radni i onda ne moze da “visi”tu dugo pa pravimo pauze
Sto se tice fizickog moje iskustvo sa starijim je da su prvi put imali casove tek u cetvrtom razredu,tri godine mozda par puta kad je lijepo vrijeme da su ih izveli da jure po dvoristu.
10:08 pm
Moj sin se na časovima igrao i smejao, između časova, često, tukao.
To što se zabavljao na času, nije ga ometalo u učenju, mogao je istovremeno da se igra i prati nastavu, ali je ometao svoje drugove u razredu. Molila sam ga, ubeđivala, objašnjavala zašto ne treba tako da se ponaša, malo bi se primirio, pa nastavio dalje po starom. Odlazila sam u školu svojevoljno i po pozivu, konsultovala pedagoga, psihologa, nastavnike…Opšte je mišljenje bilo da rad na času nije mogao u potpunosti da ga animira, pa je vreme popunjavao igrom. Nastavnici, zaista, nisu mogli mnogo da učine. U razredu sa 30 učenika različitih sposobnosti, nastava je morala da bude prilagođena proseku, za jako dobre i jako loše nije bilo vremena.
Jedva smo pregurali prva 4 razreda. Kasnije je završio Matematičku gimnaziju kao đak generacije, studije sa prosekom 10, sada je na sredini doktorskih studija. Ima 26 godina
Most Users Ever Online: 287
Currently Online:
73 Guest(s)
Currently Browsing this Page:
1 Guest(s)
Top Posters:
mamika m: 1304
Ana P: 543
lara92: 415
Budimka G: 386
svetlana22: 335
Cekalica N: 333
Member Stats:
Guest Posters: 232
Members: 3374
Moderators: 0
Admins: 0
Forum Stats:
Groups: 7
Forums: 33
Topics: 1045
Posts: 23482
Newest Members:
jelenabozovic, Dusko Mihailovic, testuser, _270, _269, _268Administrators: