5:49 pm
Imam tri skolarca-sedmi,peti i prvi razred.
Svi su nevjerovatno razliciti u svakom mogucem pogledu.Jedan je zatvoren i veoma tesko je doprijeti do njega,izvuci ima li kakav problem i sl.Skola mu nekako vise nije zanimljiva,sve mu je skoro napor.Ima te radne navike da zavrsi domaci ali da sjedne da nauci lekcije je problem,i jos danas nauci a sjutra vec ne zna ni pola.(toliko o tome misli)
Drugi je otvoren,komunikativan,uvijek ima odgovor na svako pitanje.Tako i u skoli ,sve lako i veoma brzo(prebrzo),a ako mora malo da prione na posao to su muke.Prvo nervoza a onda zavrsi obaveze bez nekog problema.
Treci je miran i povucen,ali odgovoran i zavrsava svoje obaveze bez ikakvog problema ili odlaganja.Iako jos mali ali veoma vodi racuna da nije naporan ili dosadan,da nekome ne zasmeta njegova igracka,pojacan crtani ili bilo sta.
Izmedju njih sam ja,majka koja pokusava da bude prije svega prijatelj sa svojom djecom.Trudim se da sacuvam povjerenje i odnose kao kad su bili manji i nije bilo tih uzora iz okoline koji ne postuju i ze slusaju nikoga.Trudim se da im posvetim vrijeme kao i ranije,ali sad moram da prepoznam trenutak kad nisam ” dosadna”(starijim).
Slobodno vrijeme osmislimo i dobro se zabavimo,ali ne znam kako ih motivisati da bolje i pazljivije uce i da to nije na silu.Ne znam kako da shvate da je to za njihovo dobro,pogotovu sto oko sebe imaju neke primjere koji su suprotni onom sto ja govorim(i onaj …….. je ucio pa ne radi ili …… nije ni srednju zavrsio a ima milione).
Cini mi se da je ovo zadnji voz da ipak budu i ostanu na pravom putu u ovom ludom vremenu.
9:45 am
Izgleda da sam usamljen primjer roditelja sa vise skolaraca odjednom,razlicite dobi…
Potpuno sam zbunjena u vecini slucajeva vezano za njih)))
Sa ovim mladim tinejdzerom se najgore snalazim,sa jedne strane je osjetljiv,dobar,a sa druge strane kao da ga nista ne dodiruje i ne zanima.Treba ga posmatrati i pratiti 24 casa i pokusavati prepoznati trenutak za razgovor ili njeznost,ili s druge strane kad ga treba ostaviti samog jer mu je to “potrebno”
12:40 pm
Imam i ja dva skolarca, treci i sesti razded, a za dve godine ce to bti 8, 5 i prvi, veselo
Kod mene oni idu u razlicitim smenama sto je meni prilicn nezgodn ali bar mogu pojedinacn da im se posvetim dok je ovo drugo u skoli.
Sta da ti kazem nije lako biti mama a svako dete je covek za sebe i treba mu pristupiti na svoj nacin.
ore glavu mozemo mi to 🙂
1:07 pm
Lidija i mi smo u tim godinama mislili da nam skola nije potrebna, da ucimo samo zato sto nas roditelji tjeraju na to.
Na zalost, sjetimo se da je suprotno onda kada je kasno – kad ne upisemo srednju skolu koju smo zeljeli, ili kada smo je jedva upisali preko potegnutih veza, pa kad ne upisemo ni fakultet koji smo odabrali, vec neku poslednju alternativu i sl.
I ja vec sad razmisljam kako da im na vrijeme ubacujem te crvice misli da ne uce za mene, da je skola za njih vazna itd. A i ocekujem da ce u pubertetu i pola tog ubacenog da padne u vodu
11:03 am
Jeste da nemam djecu školarce ali imam sestrične koje su u trećem i šestom razredu. Vjerujem da je tetkama (koje to i ređe rade) lakše da motivišu djecu tog uzrasta nego roditeljima koji često nemaju vremena ni živaca da sprovode promišljen plan gdje se zna što kada ko radi
Mlađa je tip da sama sve radi i da vrlo rijetko traži pomoć. Njoj je za motivaciju (u rijektim momentima kad joj je uopšte potrebna), dovoljno da joj kažem da sa svakim urađenim zadatkom ima “vijugicu” više u glavi i da je mrvicu pametnija. Njoj se sviđa izraz “vijugica” (da mi je da znam kako je zamišlja :)), pa rado prihvata taj način.
Starija već nije tako samostalna i samodovoljna, ali jeste takmičarski nastrojena. Kao većina djece ne voli da vježba puno. Zato kad sa njom radim kažem – kad se ova strana uradi bez greške, nema više zadataka. Njoj su jasna pravila pa prihvata, dok obje strane poštuju. Pošto voli pare da skuplja (mali Kir Janja) sa njom postavljamo šeme – izazov-nagrada. Jeste da možda nije pedagoški, ali je kod nje upalilo kad se dogovorimo da za pogrešno urađene zadatke ona meni da 1 euro (ili deset centi) iz kasice, a za dobro, ja njoj dvostruko.
Takođe, ono što uvijek radim je da mi one naprave raspored – u koje vrijeme će se raditi i vježbati, a onda to mora dase ispoštuje.
9:48 pm
Osnovni principi koji su važili tokom školovanja moje dece bili su:
Školska pravila se moraju poštovati!
Školske obaveze se moraju izvršavati!
To je jedini posao koji oni rade. Kada se obaveze izvrše onda sam im dozvoljavala da organizuju svoje slobodno vreme kako žele.
Tu ne bi trebalo da bude nikakvih kompromisa.
Most Users Ever Online: 287
Currently Online:
80 Guest(s)
Currently Browsing this Page:
1 Guest(s)
Top Posters:
mamika m: 1304
Ana P: 543
lara92: 415
Budimka G: 386
svetlana22: 335
Cekalica N: 333
Member Stats:
Guest Posters: 232
Members: 3374
Moderators: 0
Admins: 0
Forum Stats:
Groups: 7
Forums: 33
Topics: 1045
Posts: 23482
Newest Members:
jelenabozovic, Dusko Mihailovic, testuser, _270, _269, _268Administrators: