Majja, i ja sam isto kao ti, ne volim jesti kad ostane od ručka ni naveče, da ne govorim o sutradan. Nikad ne podgrijavam, a ne volim ni iz zamrzivača. Sarma je jedini izuzetak. Meni samoj zapadne mnogo toga, i dostinu noći sam ostala budna da bih stigla praviti sve što treba stići na vrijeme (Česnica, kolač za Vaskrs npr.). Zato sad za posne slave napravim salate dan unaprijed (sa pirinčem a sutradan samo skuvam lignje), skuvam pasulj dan ranije pa od njega pravim paštetu na dan slave, ili pečem sa lukom za prebranac, a imaš i dobru foru posnih štapiča od oslića, koji do momenta pečenja u rerni na papiru mogu da stoje u zamrzivaču. Isto kao kupovni štapići ali bez onih svih dodataka. Ribe pečem u kesi i to na “duvanje” pa stavim još nešto da se peče, na drugu pregradu, a na dno prebranac . Možeš li tako nešto da iskombinuješ?

E danas napravih super burek sa sirom koji sam ja pravila a sa kupovnim korama (recept koji kruži netom). Pravila sam ga već jednom, ali ovaj današnji bješe još bolji. A žurila sam, napravih ga za 20 min ukupno, posle se samo pekao. Već 2, 3 dana radim od kuće, pa usput i kuvam. Juče sam pravila teleće medaljone sa pečurkama, onako, pravo restoranski, na pirinču i prepečenom hlebu.

Inače, “jako” mi je zanimljivo od kad radim. Krećem iz kuće prije 8 ujutro, a dolazim posle 7 naveče! Radim u drugom gradu, oko 100 km od moje adrese, pa me putovanje dodatno ubija. A kad dođem kući, do 2 ujutro ne znam gdje ću prije. A ustajem u 6, jer kuvam! Svekrva (samo se pitam kako odgaji svoje 2 djece) mi pazi male, ali ne kuva (osim nešto jednostavno poput kuvanja krompira). Ona ne kuva ni boraniju, grašak, kupus, raštan (crnogorka ali ne zna šta je raštan niti ga je ikad kuvala). Nije spremala ni kelj, niti brokoli, ni prokulice. Spisak je dug. Ne zna ni kako se čisti a ne tek sprema karfiol. Ne zna nit’ je spremala pečurke, a za razne žitarice nikad nije ni čula. Ma divota. O ribi, ribljoj čorbi, paprikašu, morskim plodovima, lignjama, čula ali nema pojma šta i kako spremiti. Ni supu ne kuva, kod njih se jede ona iz kesice.

Pa ja ujutro ustanem u 6, spremim doručak i ručak meni jer nosim na posao (žitarice i salate, ili neku ribu, povrće), onda spremim malenoj doručak, ili ga ostavim da ona nešto ispeče (pitu, burek, kiflicu, nešto što sam spremila već i što mi je u zamrzivaču), nekad ona napravi poparu (pripremim koliko kajmaka, koliko sira i sve stavim u činiju), a zna i prženice (jeeee), pa im onda spremim ručak. Ili sve pripremim pa ostavim da ona stavi u rernu. A onda, s’ dušom u nosu trčim da mi bus ne pobjegne jer nemam drugi i neću stići na posao niti dobiti dnevnicu. Srećom, izvukoh iz malog mozga sve brze recepte, pa se nekako snalazim. Uvijek imam supu, imam i ribe, pa ne brinem za malenu. Od mesa iz supe napravim ajmokac, paštetu, ćuftice, ili stavim u vatrostalnu da se samo zapeče, ribu začinim i stavim u papir za pečenje pa je ona samo ubaci u rernu i izvadi kad je pečena. Skuva krompir, pirinač (Uncle Bean u kesi,stavi se u slanu vodu i ništa ne dira), učila sam je da kuva kus kus. Čistila sam i objašnjavala kako se kuva povrće, šta je ćušpajz a šta bešamel sos i sve to ujutro dok se oblačim, češljam, pakujem…

Često mi se desi da im ujutro ispržim i palačinke, slane, ili fritulice. A kad dođem naveče, dočeka me i pravljenje večere! Moj red je stalno jer drugi nema ko ili neće! Uz to uvijek imam kolač za popodnevnu užinu malenoj. Eh, da mi je da se kloniram!