ne pomini mi ovu temu, nije mi bas omiljena 🙂 Jos kad mi neko kaze kako je zapad truo, pa tamo ljudi non stop rade.Ali oni od toga zarade da zive normalno, a ja radim po vas dugi dan i opet mi fali, ne da bih fantazirala nego sto ti kazes da odem kod frizera, kupim neke sitnice… I sto je bolje sto radim i sto sam ucila?

Nego nedavno okrenuh stranicu. Ipak sam sama bila kriva. Jer sam sjedjela i radila jedan posao deset godina, a mislim da sam mogla da odem mnogo ranije i da nesto pokusam da zaradim kako treba. Zato mi je dugo trebalo da premim i da se posvetim privatnom poslu (mada me ovo uduzenje ponese cesto mnogo vise) i poslije nekog koprcanja koje je trajalo jedno pola godine sve polako dolazi na svoje. Mada sad, ne smijem na glas reci, sve vise razmisljam o tome kako bih voljela da se posvetim samo udruzenju ali je to nemoguca misija, upravo zbog finansija. Nego polako jedno po jedno.

Draga mamagaga,

Mislim da smo svi u slicnom “sosu” i svi se trudimo da negdje pokrijemo rupe, pa ne bih dalje komentarisala ovu temu…
Sto se tice dodatne zarade – zaista svaka cast tvojoj prijateljici ako za stranicu prevoda uzme 300 Eura! Mozda ako je za taj jezik jedini prevodilac u CG, buduci da se najskuplje placaju usluge sudskog tumaca (20 Eura po strani), a obicni prevodi mnogo jeftinije po strani (to znam jer uz redovni posao povremeno i sama nesto prevedem).
Kod nas su, nazalost, mogucnosti za neki dodatni posao od kuce svedene na minimum, ali pretpostavljam da mozes nesto pronaci u regionu recimo (google dosta pomaze). 

Bih da odgovorim na ovu temu a da  ne zvučim  bahato… Iz kog razloga…. Meni je profesija , odnosno, uska specijalnost računovodstvo i nekako uvijek imam sreće da nađem, da kažem, plaćen posao, ali… Nikad nisam kući… imam bebu i još dvoje školaraca i upravo sad prelazim u drugu firmu (sistemsku, ozbiljnu) i danas poslije radnog vremena idem baš tamo da nastavim da radim, a još nisam zvanično ni počela (1-og maja krećem)Imam kredit i sve obaveze uglavnom stignem, uz muža ali mi fali vrijeme sa djecom, i od toga me hvata panika.Dakle, ne pišem ovo da se reklamiram nego dolazim do zaključka da danas nema sredine-normalnog posla nego ili se radi i ima neka fina plata ili se radi normalno osam sati nema se dinara.Ne znam šta je bolje….

Dobro je jedna od vas zapocela ovu temu. Inace se ubedacih! Sve gledam uspjesne zene, 2-3 djece, svi rade, svi nesto stizu… Osjetih se kao totalni promasaj! A optimista sam inace.

Od kad sam kao tehnoloski visak sa bebicom ostala bez posla, nama sve ide nizbrdo, na zalost. HB zdravo mi je dijete i to je ono sto me tjesi. Meni su hormoni u totalnoj pometnji, upravo zbog stresa oko finansija. Sta da vam kazem sem nemojte se nervirati, sta je frizura spram zdravlja?!

Navikla sam bila da mogu da radim i zaradim, mnogo vise nego mm, imala odlican posao, fisoku funkciju, radila po 17h svaki dan + vikend. Kad sam najavila udaju, spustili su me za 3 nivoa a platu za skoro 50% i “oduzeli” sluzbeni auto, kao, ne treba mi vise! Kad sam se vratila sa djetetom, postala sam tehn. visak. Sad, u odredenim godinama a jos sa malim djetetom, kao da sam naglo pobudalila, posenilila, zaboravila sve sto sam radila. Barem se tako poslodavci ponasaju prema zenama. Trenutno u Srbiji ima preko milion nezaposlenih, od cega oko 600 000 (skoro cijela CG) aktivno trazi posao! Moze se desiti da zbog odredjenih obaveza, od 1. jula jos pola miliona radnika ne bude moglo dobiti plate! Uzas.

Proteklih 10-tak dana, bas onda kad me Mamika gledala po noci na netu, sjedjela sam po cijelu noc i “obnavljala gradivo”. Citala na engleskom, vjezbala izgovor, ucila Excel 2010 (znam ranije verzije ali nisam radila u ’10-ki), radila menadzment testove. Sve uz gripu. Posla sam na intervju u stranu kompaniju, posao specifican, bas to za sta sam se ja specijalizovala godinama unazad… Posle 2 sata testova, psiholoskih testova, zadataka raznih, glavna menadzerka kaze da su vec “na prvu loptu” zaposlili nekoga, ali, eto, malo ispituju trziste da vide sta im sve to Srbija pruza. Grrrrrrr. Ne mogu da vam opisem kako sam se osjecala, koje razocarenje, kakav bijes na kraju krajeva. A takvih slucajeva ima koliko hocete. Iako idem na kurseve, dodatne obuke (vec 2 ove godine), znam 2 jezika, imam “proven results” sa proslih poslova, rijetko ko i zove na intervju. Kad pozovu, prodje muskarac, neozenjen, do max 35 god iako sam ja na svim testovima bila najbolja.

E, posto zbog sveg stresa i nerviranja, sutra idem na intervenciju koja se mogla izbjeci da sama sebi krv ne pijem, kad se, i ako se, zavrsi s’andjelima, ja cu nekako, ne znam kako, posle praznika novi list! Dako se vratim da se pisemo i dalje…

Hvala ti mamika veliko. Potrajace jos malo dok mi stignu rezultati jos nekih analiza tkiva, pa, ako bude u redu, tek cu tada da se smirim.

A za posao i ja bih rado u privatni biznis, ali, nameti su takvi da je to za nevjerovati. Zato mnogo ljudi radi preko FB-a skroz neprijavljeni. Samo firmarina u BG-u (ona reklama obicna, ispisana slova na firmi, radnji, cemu god sto imate) kosta 1200 E MJESECNO u Bg-u!!! Jedino sto je isplativo jeste raditi preko neta, cak sam to htjela i u CG-u pocinjati, ali, rekose mi da malo ljudi kupuje preko neta i ceka dostavu na kucnu adresu. Svako hoce da opipa, vidi svojim ocima, kupi na licu mjesta. To ovdje nije slucaj iz vise razloga:

– parking! Tesko je doci do prodavnice koje zelite i naci parking mjesto

– grad je ipak veliki, ima mnogo prodavnica pa je utrosak vremena veliki

– gorivo, sa kraja na kraj grada mnogo se trosi goriva posebno u vrijeme guzvi

– preko neta mogu da uporedim cijene iz vise radnji, da postavim pitanja mailom, da ne izlazim iz kuce a da kupujem.

Ko je za to, imam dosta stvari (od hrane preko djecijih potrepstina) kojih nema u CG-u a znam da bi isle, cak su mi ponudili da tu robu plasiram u CG-u. Preko neta ili direktrna kupovina. Ali, ne mogu sama, pa ko hoce partnerstvo, nek se javi.

Svi imamo uspone i padove. U današnje vrijeme bi zaista bilo jako čudno da je nekome sve ok, da ne kažem sve je super. Kod nas je radno i solidna su primanja, ali je to sve oročeno jer se organizacija u kojoj ja radim gasi naredne godine, a mm radi takodje u NVO gdje sve zavisi od volje donatora. Osim toga, podstanari smo. Nego, glavu gore, biće nešto. Imamo jedno drugo i samo gledamo u dijete (ako Bog da više njih) i odmah je sve dobro.

Zdravlje je, naravno, na prvom mjestu, a tako dolazi i sreća koju svima od sveg srca želim.

Tajchi, ti si prva od zena sa kojima sam ostvarila kontakt ovdje na forumu, puno si mi pomogla, i kroz nase prepiske, tebe sam dozivjela kao lavicu:), spremnu za svaku borbu… Znam da ce sve to proci dobro, da ces ti biti ok zdravstveno, a i ti vjeruj u to i shvati…. ko zna zasto je to dobro…bice neka pouka iza svega, i naravno novi list, jer nikad nije kasno za promjene!

Srecno!

Tajchi, nadam se da je sve proslo ok, a da ce sve biti dobro – to znam! Ti si jedna takva zena koja zasluzuje samo najbolje u zivotu! Da se malo nasalim, ali mislim svaku rijec:

– Da znaju Kinezi i Amerikanci da postojis, klonirali bi te! A onda pravili od klonova super mame-zene-radnice i planetu sa super potomcima… Jer takve kao ti se radjaju jednom u milijardu!

– Da znaju nasi muzevi da takve kao ti postoje, nas niko ne bi htio! Samo bi se takve trazile!

Ideja za posao preko neta je odlicna. Nadam se da ces uskoro naci partnerku u CG, jer ovdje zaista ima potraznje za dosta stvari o kojima mi samo sanjamo. Pocecu od literature, koju nikad ne mogu da nadjem u CG, a toliko toga zelim. A kad dobijam ona obavestenja o novim izdanjima koja se mogu kupiti u BG knjizarama, muka me hvata. Ranije sam vise putovala, pa je bilo lakse. Sad cekam mm koji treba da ide za BG i pravim spisak knjiga, a kad se sve kupuje “na gomilu”, to je veliki izdatak. A da ne pricam o slingu, platnenim pelenama, i mnogo toga sto sam htjela imati kad se malena rodila, ali sam samo “gledala izdaleka” preko neta.

Sto se tice kucnog budzeta – oboje radimo, stambeno smo obezbedjeni – nikakav luxuz, ali ima se za osnovno, mozda malo vise preko toga, kredit se otplacuje. Sve je lako i sve se moze samo kad smo i djeca i mi zdravi.

E, i da dodam, da se na jesen selimo, pa cemo morati da dizemo kredit. Prvi put. I bas smo napeti zbog toga.

Tajchi,samo naprijed… da ne ponavljam ono što su već napisali…. ti možeš planine pomaknuti ….Ali prvo zdravlje