Evo jedne od dvije moje bolne teme((ne)spavanje je druga).

Vik je poceo s dohranom sa 6 mjeseci. Jeo je sve i jeo je dobro. Nikada ga nijesam nutkala niti tjerala da jede. Kada pokaze ili kasnije kaze da ne moze vise ja bih rekla “ok” i sklonila tanjir. Realno, nije ni bilo potrebe da ga tjeram jer je jeo dovoljno i kolicinski i raznovrsno. Prvo je odbio mlijeko(to me nije previse uzbudilo jer jede jogurt i sir i unese ga kroz kasice), onda je prestao da jede jaja (na bilo koji nacin), zatim je poceo da odbija voce. Napominjem da je sve to do tada jeo bez problema, kao i da smo svaku od tih namirnica pokusali da damo na razlicite nacine spremljenu. No, to je tada jos bilo dobro, nijesam se previse nervirala jer je generalno jeo lijepo.

A onda od ljetos, znaci s otprilike godinu i po, pocinje da odbija hranu nasumice. Bar tako izgleda. ODbija ono sto je do juce obozavao ili odbija da uopste proba nesto novo. Posebno me ljuti kad, kao danas recimo, pogleda u tanjir i to sto vidi mu se ne svidi vizuelno, pa ga odbija. Shvatila sam jednu pravilnost – gospoce nece da jede dva dana za redom istu hranu. Ok, sad vise tako ni ne nudim. Takodje ne jede kad je bolestan, bez obzira na to je li bolest pracena zacepljenim nosem ili ne kad je bolestan odbija svu hranu, osim eventualno kasice od mlijeka i keksa. Nekoliko stvari je prestao da jede jer ih nijesam spremala duze vrijeme. Nije zaboravio sto je to, jer je za svaku znao kako se zove (spanac, popara…) ali jednostavno nije htio. Sad odbija i kuvana jela koja su mu do ljetos bila omiljena (tipa grasak, kupus, boranija).

Ovdje cu prenijeti nacine na koje pokusavamo da se izborimo s tim, to je ono sto sam vec napisala kao odgovor mariji. Nekad ga ponudim da jede sam, kao fora veliki, nekad mu nudim nagradu, tipa ici cemo u park ili da pustamo zmaja ili sl, nekad kaznimo- nema crtanog, ili nema igre nego pravo u krevet, nekad ga samo udaljim od stola ljuta, nekoliko puta smo ga drzali za stolom dugo (najduze jje bilo sat i 10min, poslije toga je sve izgubilo smisao), nekoliko puta nije dobio nista do uvece (sto znaci da nije jeo od 8 ujutru do 8 ili 9 uvece, samo je pio vode), dva puta je cak dobio batine iako to inace ne praktikujemo (tj dobio je dvije, tri cuske po guz), a nekoliko puta smo pokusali bukvalno na silu(e to je tek uzas, dijete samo sto se ne udavi, dodje mu da povraca). Ne pitam ga hoce li da jede niti sto bi da jede, pozovem ga na rucak i stavim tanjir pred njim. Kad mi se tako “uzbici” strogo mu kazem da jede, poturam kasiku, podviknem(a juce i danas sam bas doooobro vikala)…

Inace, kad hoce da jede onda jede dobro. ALi meni kolicina zaista nije toliko bitna. Ne mogu reci da jede tri stvari, ali je to ipak siromasno, po mom misljenju. Jede supu(sve vrste), dinstano meso, ribu- mada zna i da je odbije ako mu je suva(sto donekle mogu da razumijem), oriz na razne nacine, krompir na razne nacine, pastu sa nekim sosom, polpetun, polpete, palentu, kasice s mlijkom i keksom, sarme, s pecivima je probirljiv… SUhomesnato ne dajem nista, przene snicle mu jos nijesam nudila(jednom je jeo meso s rostilja i nikad vise), slatkise jede birane.Sad smo kupili sokovik pa barem na taj nacin unese voce.

U sustini prilicno smo nemocni kada je jelo u pitanju. Iskreno se nadam da je kristina u pravu i da je samo rijec o fazi…

Kristina said:

 Kod nas je pravilo na primjer, da nema slatkog taj dan kad se ne ruca.

 

Takodje.

Ali, moram priznat da mi ovaj tvoj post izmami osmjeh– nijesmo sami!

E, ali pazi ti ovog zbira – napravim oriz s povrcem, ona zlatna mjesavina, i lijepo bira, izdvaja grasak. Nocas je muz napravio kajganu sa sunkom i sirom ali je poslozio da izgleda kao pica. POjeo je tri zalogaja i ostavio.

Drugo, njemu se nikad ne zna- on ce danas jesti neku od tih stvari s apetitom, a kroz 5 dana nece htjeti ni da lizne. E to me izludjuje! Spremim bas zbog njega, a on zeza.

Nervira me i plasim se da ce biti jedan od onih ljudi sto nista ne vole, svemu nalze manu i nece da probaju nista novo.

Kristina said:

Ne brini , kad se ozeni sve ce jesti 🙂 Znam ih puno takvih pa su poslije par godina braka poceli da jedu sve sto nijesu nikad prije jeli, i neka to, nego poceli i da vole. A dok ga ne ozenih, nabav i dovoljne kolicine farbe za kosu, jer ces posijedjeti od muke.

Stalno se sjetim mog brata dok gledam mog najstarijeg sina. Oni su po pitanju hrane identicni. Ali bukvalno. Eto ga magarc veliki sad, prezivio je nista mu ne fali, iako su moji cijeloga zivota od njega kukali kako nista ne jede bez slatko (ali ne kolace) i tijesto i snicle, bukvalno…

e to, taj tip! Uzas Smijesno mi je sad kad citam ovaj tvoj optimisticni post, ali se istovremeno jezim- kad tako ne jede prosto imam osjecaj da ne uspijevam da odradim ulogu roditelja kako treba. Zamisli, neuspjesan roditelj, a ulozenog truda da izgorim…

E, nasmijaste me do suza. Naročito ovo

mamika said

 pokvari mi dan ako nije jeo, ili ga uljepsa kad mi fino jede..

Moj klinac od skoro 3 godine djeluje kao baš zdravo u uhranjeno dijete. Nakon perioda dojenja i flašice, on je prosto obožavao kašiku i sve što se stavi u nju! Ne mogu reći da i sad ne jede, voli da jede, “zanovijete” kao i uostalom vaša djeca, nekad bira, nekad unaprijed najavi šta bi jeo. Primijetila sam kad baš striktno NEĆE da jede, očekujem u narednih 2-3 dana temperaturu i samo čekam koja boljka će ga sad napasti. Mislim da smo mi previše fokusirane na to. On je meni odličan kad ja i ne obraćam puno pažnju šta jede i koliko. Ovo sad zvuči da filozofiram, ali je tako. Čini mi se da sam mu do juče spremala posebno ručak za njega, miksala, sjeckala, ali kad razmislim da ih tamo u vrtiću ne maze toliko, a on mi baš lijepo napreduje, čemu nerviranje. Neki put bude toliko sit iz vrtića da neće skoro ništa za večeru. Prosto ga pustim da ogladni, ponudim da jede s nama i to je to. Jedino forsiramo da makar sjedi s nama za stolom jer uvijek makar malo supice ili hljeba “čupne”.

Nikolina, nemoj da ga forsiras sa hranom. Pokusaj samo da izbacis sokove kupovne, pa mu cijedi i daji voce, a od te silne tecnosti mu nista biti nece. Pusti majku neka zvoca, ti mu daj kad moze i koliko moze. Probaj da mu dajes makar ujutro jaje (kuvano, przeno… bilo kako) jer je ono “lako i brzo za smazati”, a kaloricno je… bar dok prodju vrucine.

Ja se nerviram tada

Danas sam crkla od ovog mog zlojelica…ne pa ne danima supu da pojede a inace je dijete koje ne jede sniclu ili salamu, a danas je sam sjedio i jeo rizoto s piletinom i jogurt, i jednu lentu trapista. Sad sam opet pokusala da mu dam supu, al nista od toga, pa je opet sniclu s krompiricima i trazio mi je kecap! Otkud zna za njega kad mu ga nikad ne dajem, ne znam.

Kupila sam mu granule bevipleks i prvu dozu mu uz sirup s vodom dala, dako mu se apetit otvori. Javljam kako napredujemo.

Nije bolestan nego sam uzela neki multivitamol sirup, pa cu ga par dana izbombardovati sa tim svim vitaminima (nece mu biti previse nego samo da ubrzamo proces). Jutros sam mu spremila neki napitak sto sam citala na netu sa koprivom, i u flasicu mu sipala malo tog napitka, bevipleksa i multivitamola, pa cemo vidjeti kako ce nam biti. Koliko je tvoje dijete i koliko kolicinski pojede  u toku dana

Inace nijesam pobornik suve hrane, al sam sada bukvalno prinudjena pa bilo sta da pojede.

Mi smo danas palacinku i mlijeko za dorucak jeli, za rucak je nesto mrljavio s pola case lazine jogurta i kuvane teletine s trapistom i opet kecapom, i popio je 250ml vocnog jogurta na kraju rucka i trazio je kremica i hleba, ajde sve mu to nekako udrobih pa sto bude.

U 4 je pojeo 2 dukatino pudinga i posto nije spavao ranije ce mu i vecera biti, a do vecere samo taj napitak moze da dobije. inace grickalice mu dajem samo kad dobro jede…znaci veoooma veoooma rijetko.