Evo za one koji još uvijek vole margarin (mada nikad nisam shvatala šta tu ima da se voli, jer za mene ima neopisivo gadan ukus):

http://istineilaziohrani.blogs…..ijenu.html

A evo i Coolinarke, koju svi često pretražujemo:

http://www.coolinarika.com/rec…../margarin/

A ono što ja znam (držim tu informaciju u nekom kutku mozga) jeste činjenica da je margarin temmolabilan posle 150 stepeni C. A ne znam ko je još pekao kočaše na temperaturi ispod te?!

Nikolina, kamo sreće da ovo ne moramo nikad čitati, niti da nam strahovi zbog toga budu dio života.

Što se tiče Plazme, mi je ne kupujemo. Ne znam zašto, ali, ja je nikad nisam voljela i većina me bijelo gleda kad to kažem. Malena je keksiće prvi put probala tek sa godinu i 4 mjeseca, ali, u vrtiću su im davali neki zdravi keks (mislim da nema zdravog jer svi imaju margarine) koji je ujedno postan. Kući imam posni Zlatni pek, jer suprug voli da ga pojede kad je post, a po nekad (jednom u 2 mjeseca) ga dam i malenoj. Iskreno se nadam da ću da prestanem, iako ga rijetko dajem.

Moja mlađa sestra je nekad voljela Plazmu i malena ju je jela (a ja se bunim i vrištim da joj to ne daju) kad je bila kod mojih. U poslednje vrijeme je sestra totalno okrenula ishranu, pa je izbacila i tzv. “zdrave”  grickalice u koje se do skoro klela da su dobre (posle nekih tekstova zna šta sadrže).

Vjeruj mi da nemam vremena (a vala mi nekad i teško, moram ozbiljno poraditi na tome) praviti i domaći keks. Mislim da ima mnogo zdravije hrane od keksa punog brašna i šećera i prije ću napraviti neki kolač sa suvim voćem u koji ne treba mnogo šećera, sa bjelancima i bademima i samo kašikom brašna, nego što ću joj dati keks. Puding od voća sa gustinom (ne mislim na kupovni) je mnogo zdravija poslastica nego keks.

Ali, opet, to je moje mišljenje, a ja sam vrlo isključiva po pitanju ishrane za malenu. Lično griješim (strašno), posebno sad kad radim i to nije dobro. Treba mnogo volje, znanja, vremena, želje da se krene u mijenjanje loših navika (volim “teške” ugljene hidrate, slatkiše, čokolade, a jedem i u nevrijeme). Kad sebe dovedem u red, onda ću imati i veći kredibilitet da savjetujem druge (naročito kad probušim kašiku i smanjim porcije). Ali, što se tiče djeteta, eee, tu je druga stvar. Zbog nje ustajem u zoru da bih joj ispekla hleb, ili ostanem do kasno da bih završila sve za sutra. Na našoj djeci svijet ostaje i ja želim da se potrudim da ona dugo, dugo uživa u istom. Kao i sva njena generacija.