12:10 pm
NIjesam imala glavobolju, isto sam krvarila kao i poslije porodjaja bez epidurala, ledja me nijesu boljela, a porodjaj jeste malo duzi obicno jer epidural usporava proces, pa se zato daje indukcija uz njega. Ali i to sve zavisi od zene do zene, posebno ako joj ne izazivaju porodjaj nego puste da sam krene, onda ne vjerujem da je puno sporoji. Samo sam jednu bebu rodila sa epiduralom, i samo je izgledala nenamuceno, roze boje i vrlo zivahno. Dvojica su radjajan prirodnim putem – ljubicasti i tome sl… a jedna je na carski pa ga nijesam odmah vidjela
3:11 pm
Kristina said
NIjesam imala glavobolju, isto sam krvarila kao i poslije porodjaja bez epidurala, ledja me nijesu boljela, a porodjaj jeste malo duzi obicno jer epidural usporava proces, pa se zato daje indukcija uz njega. Ali i to sve zavisi od zene do zene, posebno ako joj ne izazivaju porodjaj nego puste da sam krene, onda ne vjerujem da je puno sporoji. Samo sam jednu bebu rodila sa epiduralom, i samo je izgledala nenamuceno, roze boje i vrlo zivahno. Dvojica su radjajan prirodnim putem – ljubicasti i tome sl… a jedna je na carski pa ga nijesam odmah vidjela
Kristina,hvala na odgovoru
da li si se sa epiduralom poradjala prvi put? posto sam cula da je teze i duze traje prvi put nego svaki naredni ,a to je ono sto mene najvise interesuje u cijeloj prici?
10:49 pm
nema na cemu, tu sam za sva pitanja, mada ima jos ovdje zena koje su se porajale epiduralom pa ce i one svoje savjete podijeliti sa tobom.
Ja sam se na epidural poradjala drugi put. Pazi, prvi put najcesce, ali ne mora da znaci, porodjaj inace traje duze nego svaki naredni, a epidural ga jos malo uspori, a kazem ti, usporava i ostale. Mada je koliko sam shvatila, doktore vise “strah” sa prvorotkama koje koriste epidural da nece umjeti da daju napone jer im je prvi put, pa svakako to ne znaju, a i ne osjecaju bol. Mada se epidural smanji pred kraj da bi se pritisak osjetio.
1:55 pm
Drage moje ja sam 14.08.dobila jednog Ognjena i mogu vam reci iako porodjaj nije bio kako je planirano (dat epidural, ali bebac nije htio napolje cak ni posle 7 sati radjen carski rez pod totalom)sve je dobro proslo. Detaljisacu kad se malo adaptiram jer smo iyasli tek prekjuce pa mi treba malo vremena…
7:28 pm
drage moje javljam vam se iz bolnice.juce je carskim rezom rodjena mala Hana.termin je bio 1 septembar.ja sam juce dosla na kontrolu u bolnicu jer sam osetila male bolove,koji su se u bolnici pojacali.oko 11 sam dosla u 1 sam bila u operacionoj sali.doktorica Sahmanovic i dr.Jovovic su vodili operaciju.svi su bili divni,nisam ganjala nikakvu vezu,a sve je super ispalo.bila je ttalna anestezija,ali nisam dugo spavala juce.carski je uradjen jer mi je i prvi porodjaj bio carski,pa samo zato.zbog prosirenih vena nesto nisu stavljali u anesteziju,ne znam sta,sad mi svako vece daju neku terapiju zbog njih.sinoc sam pocela sa ustajanjem,danas sam setala po hodniku.pocela sam da dojim.jutros je beba bila halapljiva,ali sad u 6 nije htela da sisa,spavala je kao top.
1:58 pm
Moja dva porodjaja su potpuno različita i potpuno su drugačije uticala na mene i na moj život u periodu posle. Prvi je bio prije 4 godine, a drugi prije 2 mjeseca, oba puta prirodno, i oba puta me porodio Dr Raičević koji je vodio obje trudnoće. Nisu zakazani porodjaji, tako se potrefilo. I stvarno bih rekla sve najljepše za njega, uvijek ljubazan, odgovori na sva pitanja, stručan, pun strpljenja, svaka čast.
Kada sam prvi put bila trudna nisam ni razmišljala o porođaju, nisam imala veliki strah, samo sam jedva čekala da vidim moju djevojčicu. Dvije noći prije termina dobila sam bolove, mada to i nisu bili neki bolovi, onako kao pms, ali mnogo blaže. Jedino po čemu sam znala da su porođajni bolovi je to što su se ponavljali na 10, pa na 5 pa na 3 minuta. Čekala sam do jutra, a onda pošla u bolnicu. Saša je bio tamo i rekao mi je da sam 2 prsta otvorena, da šetam i dođem u 12. Ja smirena potpuno,kao da se ne radi o meni, pošla sam da pojedem slane palačinke i popijem kafu (šta mi je bilo ne znam, sad ne bih tako), i onda u dugu šetnju… Na pregled sam došla sa osmjehom od uva do uva, moja sreća je bila ogromna, i ni sad mi nije jasno kako sam bila tako smirena, potpuno bez straha (inače sam tremaroš veliki), al valjda nisam znala šta me čeka… U salu sam ušla u 13 i 30, sa “bolovima” koji ne bole i tako je i bilo do samog porođaja. Čula sam da ima mali procenat žena koje imaju bezbolne porođaje, pa sam se nadala da sam ta srećnica. Dok su se žene pored mene mučile u bolovima,mene je bilo sramota što se i dalje smeškam kao luda. A onda je odjednom krenuo bol, ja u šoku, stvarno nisam znala šta me odjednom snašlo, mislila sam umrijeću. Naravno da nisam znala da dajem napone i sva crvena u glavi, derući se iz sveg glasa, uz veliku pomoć doktora i babice u 16 i 20 izašla je najljepša beba na svijetu, najljepše plave oči koje su me direktno gledale u moje, “srećo moja, srećo moja”, samo sam ponavljala. Uf i sad mi se plače od sreće. (to je njena najmilija priča koju joj stalno ponavljam kad pita “mama pričaj mi kako sam te pogledala kad si me rodila”). Nisam ni pretpostavljala da nekoga mogu toliko da volim…
Imala je 4 kg i izašla sa rukicom uz glavu tako da me svu rasijepala iznutra, šili su me sat i 40 minuta, bilo je grozno, pocijepala je glavni krvni sud tako da sam prilično iskrvarila i vidjela sam da se i dr prepao, a meni ništa nije bilo važno osim moje djevojčice. Moram da napomenem da stvarno mnogo znači kad u tim trenucima je tu i tvoj doktor, meni je bio osjećaj kao da mi je rod rođeni. Sve se konačno završilo, ali je meni hemoglobin pao sa 125 na 70 tako da 2 dana nisam mogla ustati iz kreveta. Sestre mi nisu vjerovale, nisu htjele da me peru, ćerale su me da ustanem, svašta mi govorile, a ja nisam imala snage ni glavu da podignem. Koliko su babice fine i ljubazne, toliko su sestre na akušerstvu tada bile grozne. Uz to nisam još uvijek dobila mlijeko pa mi je beba gubila na kilaži i bila na infuziji, a ja sam zbog toga i zbog lošeg odnosa sestara samo plakala i plakala… I niko nije došao da mi makar pokaže kako se doji. Sve to je ostavilo posledice na mene da mi je trebalo dosta vremena posle porođaja da se psihički oporavim. Noćima sam se budila i preživljavala sve ponovo i ponovo. Ali i to je prošlo. Zbog svega mi je trebalo skoro 4 godine da skupim hrabrosti da ponovo zatrudnim, a uvijek sam bila za manje razlike izmedju djece.
Ovu trudnoću sam prošla sa dozom straha, ne prevelikom, ali je bilo momenata kada me hvatala panika. Dvije i po nedelje prije termina ispao mi je sluzni čep sa dosta krvi, pošla sam u bolnicu gdje su me ostavili zbog viskog pritiska (a kako neće biti visok kad su mi ga mjerili i pregledali ginekološki istovremeno – nevjerovatno). Bila sam tu noć na patologiji, ujutru je i Saša bio u smjeni, tako da mi je bilo mnogo lakše. Šetala sam cijelo vrijeme gore dolje i čekala bolove. Počeli su negdje popodne, ne tako strašni. Oko 22 i 20 mi je pukao vodenjak i nisam mogla vjerovati koja je to količina vode, sve sam poplavila. Od tog momenta su počeli nenormalni bolovi, i svaki put sam mislila pašću u nesvjest, a onda pauza da malo skupim snage, pa opet isto. Kada mi je babica rekla samo prst i po, pomislila sam zaglaviću do ujutru. Ipak sam se brzo otvarala i bukvalno sam se sama iz 2 napona porodila u 15 minuta posle ponoći. I opet onaj osjećaj neizmjerne ljubavi i sreće kada ti stave bebu na grudi… A mislila sam ne mogu nikoga voljeti kao moju djevojčicu… Moj dečak me isto tako pogledao i ja… – evo tražim ali ne nalazim riječi da opišem taj osjećaj. Imao je 3250 g, pa je zato i lakše izašao, i on me ručicom rascijepao ali samo spolja. Odmah sam se oporavila, ustala odmah na noge, ma osjećala sam se super, kao da se nisam ni porodila. Ostali smo 5 dana u bolnici jer je imao žuticu, ali mi nisu tako teško pali, jer sam sve mogla sama, a i sestre su sada mnogo ljubaznije i pristupačnije, mada mi nisu mnogo ni trebale.
10:08 pm
cestitam i ja Ogija i Hanu (ps. da je ovaj moj deckic bio djevojcica mama je vec bila smislila ime Hana.. bas sam ocarana imenom )
nego da pitam ostoji li mogucnost porodjaja u kbc.cr.bez obzira sto niko od ljekara nije vodio trudnocu (vodjena na drugo ajd iz ove perspektive kazem pogresno mjesto..mozda i ja prejudiciram.. rano al eto cisto da pitam) ili ipak postoji neki dodatni uslovi ( prvi put je bio cr. pa zato opet)
1:47 am
mamagaga ja sam baš pitala ako je prvi porođaj bio na carski rez da li mora i drugu,kažu da mora jer od kontrakcija može da pukne materica šta god to značilo,ne prepadam te ali na vrijeme se raspitaj a ako si privatno išla trebalo bi taj doktor da te popalje kod nekoga u KBC ker obično tako rade.
Mogu ti i ja provjeriti kako to ide pa ti javljam
5:01 pm
Members
01/10/2012
Pa ovako ja sam se porodila 27 maja 2012 u KBC pa da vam prenesem svoje iskustvo:
Izabrani ginekolog mi je na S.Aerodromu i 19. maja ujutru sam dosla na CTG jer mi je termin po doktorkinom bio 16.maja pa sam stalno radila CTG.Dodjem ja i njima ne radi aparat i posalju me u KBC da radim.Odem uvece i tamo neki mladi doktor cak mislim da jos i nije doktor mi pogleda rezultate CTG-a kao sve je ok nisu doktori tu dodji ti ujutru.Ja dodjem ujutru i rade mi opet CTG guzva u hodniku one sestre samo idu tamo ovamo kao sad ce doktori doci to da pogledaju bla bla…..A niko ne dolazi…Posle nekog vremena dodje doktorka Grbovic(divna je bar meni ja sam bila i privatno u kodri kod nje) vidi moje papire i kaze da ostanem na patologiji jer mi je prosao termin.Kad mi je to rekla ko da me zalila hladnim tusem :p mrzim bolnicu a kamoli da ostajem…I tako sam bila nedelju dana na patologiji znaci uzas(DA NAPOMENEM DA SU SVE SESTRE NA PATOLOGIJI OK SEM NEKA ANKA).Bilo je bas vruce i ja oprala kosu al dzaba opet se oznojim.I tako znojava izadjem na terasu da vatam internet :p posle cu pisati sta mi je bilo….Dolazi posle nedelju dana dok.Grbovic kad me videla kaze kao ti se jos nisi porodila ajde na pregled.Na pregledu kaze ti nisi otvorena ajde na ultrazvuk tamo kao beba je velika 4300gr pa me posalje na merenje uska sam kaze nemogu prirodno namucicu i sebe i bebu bolje da idem na carski.Ja se sokirala kakva operacija da me secu prestravila se.Zovem muza da dodje i odlucimo se na carski mada sam volela prirodno ali sta da se radi…Odveli su me da me pripreme.Kad su sve zavrsili vode me u salu i kad je dosao anesteziolog i kad me pitao sta sam jela covek je poceo da se smeje ko lud kao jel ovo hitan carski hahaaaa….Ja sam to jutro pre vizite pojela sve zalihe hrane(popeke,papriku,kolac,sok od borovnice) da se ne baca…:p Mene niko od njih nije pitao jesam li ja jela otkud znam da pre operacije nesmem da jedem niti sam znala da ce da me operisu.Vratili su me u porodjajnu salu do 4h sa sve kateterom :p.Tu je bila jedna devojka na stolu mislim da je manekenka neznam jel se zove Sandra mislim da su joj ukljucili indukciju i svaki cas su je obilazili.Mene jednom ili dva puta znam samo da sam se smrzla i da sam jedva cekala 4h.Zaboravih da kazem pre toga dok su me vracali iz sale neka sestra mi je kao rekla kako tako jedes ujutru ujutru se zdravo jede itd i to vrlo drsko ali ja sam joj vratila jer nikome ne cutim pa je posle bila bolja.Sta nju briga koliko ja jedem :p U 4h me vode znam samo da mi je anesteziolog rekao broj unazad 3,2 i dalje nemam pojma :p Porodili su me u 4:10h(dok.Grbovic i neka mladja dok sa plavom kosom isto je extra i pazljiva je) ja sam izasla oko 5 iz sale.Budim se u liftu bol uzasan neznam sta se desava sestra mi govori dobili ste devojcicu a ja samo:”BOLI,BOLI”.U hodniku vidim muza govori mi dobili smo cupavu veliku devojku a ja jos polubudna opet: “Boli”.Kad su me doveli u sobu bacili su me na krevet ko neku vrecu nisam mogla od bola da govorimi samo mi se pila voda sto naravno nisu dali.Kad su mi stavili onaj pesak na ranu uffffffffffff jedva sam cekala da ga skinu :p Kasnije dok mi je malo bilo bolje pitam za bebu jedna mi govori kasnije cemo je doneti ja opet kasnije pitam ona kaze sutra.Ma strasno.E kad su je doneli onda je bilo prelepo kad sam je videla ima kosicu veliku crnu bila je divna…Drugi dan su me terali da ustanem da se umijem tako da sam krijuci popila malo vode :p.Onda su nas premestili u dr sobu jer su dolazile nove carice.Kad mi je muz dosao na staklo posle par dana video je da ja puno trepcem na levo oko pa je mislio da nesto nije ok a ustvari nisam mogla da zatvorim desno.Sledeci dan u viziti kazem doktorima to i dok.Todorovic kaze ona ima facijalis dok.Crnogorac mi pocne nesto na latinskom da objasnjava kao da ja razumem na sta joj se dok.Todorovic prodere da cuti.Ja pocela da placem ne znam sta cu tamo nemam nikog,sama,jos bol,pa to sto mi se ukocila desna strana lica od pranja kose a ja nisam znala sta je uopste.Stalno je dolazio bas je ok doktor pa kao da snimam glavu pa onda kao zvacemo neurologa.Nisu mogli da ga nadju pa dok je on dosao dok me pregledao kao nista strasno to je od promajeMalo ce duze da traje oporavak pa mi je prepisao hiljadu nekih tableta(zbog kojih nisam mogla da dojim) i inekcija,a ja sam samo jedva cekala da idem kuci.Kad su me otpustili svanulo mi je :p Sad je sve ok sa licem isla sam na vezbe brzo se vratilo.Bebce je vec veliko i najbolja je na svetu za sad videcemo kakva ce biti kad pocnu zubici…Na patologiji mi je bilo extra drustvo stalno smo sedeli na terasi zezali se :p sestre su bile ok…Ovamo u porodilistu dobar je dok.Todorovic i sve sestre su ok malo su one u boksu bezobrazne ali i ja sam bila sa njima :p To je uglavnom to mada drugi put kad se budem poradjala volela bih prirodno da probam…Ovaj forum je bas ok.Toliko.POZZ
2:33 pm
Members
17/04/2012
Cula sam: “Vidim crnu kosicu”, sto mi je dalo dodatnu snagu da se napnem jos par puta i onda se oglasila moja djevojcica. To je prvi i poslednji put da sam radosna sto cujem da mi dijete place. Nakon 9 divnih mjeseci , samo dan nakon predvidjenog termina u narucju sam drzala bice za koje ni sad ne mogu da vjerujem da je poraslo u meni a jos manje da je izaslo iz mene . A evo kako je sve to proteklo. Jutro na dan termina uzbudjena idem na ctg i pregled nadajuci se da sam bar pocela da se otvaram jer sam prethodnih nedelju dana imala blago zatezanje stomaka a i bila sam prilicno aktivna, ali nista. Odlucim da podjem uvece u 6 na vjezbe u savjetovalistu. Izmedju raznih tipova disanja dobijem jos pripremnih savjeta od sestara a onda kuci. Ubrzo pocnu i neki manji bolovi koji su postajali cesci i nesto jaci ali ja nisam ni pomisljala da idem u porodiliste dok svekrva nije zvala hitnu i rekla im da su mi kontrakcije na manje od 10min a oni rekli da odmah dodjem: )). Nakon ctg-a i pregleda dr je htjela da me primi. Iako zadovoljna sto sam pocela da se otvaram (1,5cm) nisam bila luda za idejom da ostanem u bolnici to vece. Da budem iskrena bila sam bas gladna a znala sam da mi tamo nece dati nista pa sam posla kuci i spremila kasnu vecericu. Kod kuce sam se svakako osjecala prijatno jer sam imala sa kim da pricam, boravim na svjezem vazduhu, setam i normalno koristim toalet. Pred zoru sam pokusala i da malo domorim i skupim snagu za ono sto me je cekalo.Vjerovali ili ne izmedju kontrakcija sam uspijevala ponekad cak da zaspem po 5 min . Ujutro su se dosta pojacale ucestale pa rekoh muzu da krenemo polako i stigli smo u kbc oko 10 do 8. Onda procedura: pregled (4prsta), presvlacenje, mjerenje, klistir, setnja, opet wc, pregled (8 prstica:)), ajde na sto . Ne znam koliko je tada bilo sati ali vec nesto poslije 9:30 moja bebica me gledala krupnim, bistrim ocima. Rekli su mi “bila si odlicna” a i ja za njih imam rijeci hvale, narocito za babicu Danijelu koja je cijelo vrijeme bila uz mene kao da sam joj neki rod, doktorica, kojoj se nazalost ne sjecam imena-nesto na G je prezime , je takodje bila divna a ni ostatak tima nije bio los. A sto se tice sivenja pocela pocetnica, mentor joj je govorio korak po korak sto i kako da radi-ipak napravila je 2 greske kako on rece, nastavio je drugi mladi dr na obuci…Srecom udje doktorica i rece dajte joj anesteziju to je osjetljiv dio. Izasla sam nakon 48 sati mada su na viziti razmisljali da me ostave jos jedan dan zbog te rane. Oporavljala sam se 20 dana, ali i to je proslo. Dodacu jos da mi je drago sto nisam uzela epidural i sto sam osjetila i prozivjela citav proces jer zaista ni u jednam trenutku tokom porodjaja nisam pozeljela da sam pod anestezijom. Bila sam dobro psihicki pripremljena od strane mog divnog dr, mada imala sam srecu da su mi trudnoca i porodjaj tekli kao po knizi pa nije ni bilo razloga za paniku. U svakom slucaju poznavanje toka poradjaja i pripranost i saradnja u toku samog porodjaja je vrlo znacajna za brzi i laksi porodjaj. To je moje prvo porodjajno iskustvo , nadam se da ce i naredna biti kao ovo .
Most Users Ever Online: 287
Currently Online:
4 Guest(s)
Currently Browsing this Page:
1 Guest(s)
Top Posters:
mamika m: 1304
Ana P: 543
lara92: 415
Budimka G: 386
svetlana22: 335
Cekalica N: 333
Member Stats:
Guest Posters: 232
Members: 3374
Moderators: 0
Admins: 0
Forum Stats:
Groups: 7
Forums: 33
Topics: 1045
Posts: 23482
Newest Members:
jelenabozovic, Dusko Mihailovic, testuser, _270, _269, _268Administrators: