Drage mame, kakva su vam iskustva sa vaginaletama koje ubrzavaju porodjaj. Juce mi je bio termin i dr kaze ako za nedelju dana ne bude nista da idem da mi stave tu vaginaleticu? Pa eto ako imate neka iskustva sa tim maloo me uputite.

Evo, da i ja podijelim svoje iskustvo sa vama, dragi forumaši/ce! Porodila sam se 30.01. u 19:38 u KBC-u i dobila crnpurastog namrgođenog Savu , 3650 grama, 55 cm. Iako prilično skeptična prema osoblju KBC-a, što zbog iskustva žena sa foruma, što zbog toga što sam po rođenju Nikšićanka i ne poznajem nikoga tamo, pošla sam na porođaj uplašena.

Prvo, ogromnu zahvalnost za svih 9 mjeseci i, naročito, za dan porođaja dugujem neprevaziđenoj dr Suzani Uskoković. Kad prvorotka 101 % vjeruje svom ljekaru, onda najbitniji dio porođaja uradi sama. Ja sam, na njenu preporuku, većinu kontrakcija proživjela kući i poslije posljednjeg pregleda kod nje, u KBC sam pošla otvorena 8 cm.

U KBC-u su me dočekali dežurni ljekar, dr Maja Djurović i sjajna babica Danijela, čije prezime ne znam. Ni da mi je neko od rodbine bio tu, ne bi se tako ponio prema meni. Glavni dio posla završila je babica – doktorica je bila tu više kao verbalna podrška (ona mi je probušila vodenjak i razgovarala je sa mnom bodreći me), dok me je babica upućivala u sve detalje, učila kako da dišem, kako da dajem napone, vlažila mi lice i usne gazom natopljenom hladnom vodom. Uz indukciju i malu pomoć još nekolicine mlađih žena (babice ili sestre, nijesam sigurna) koje su mi u određenom trenu pritiskale stomak ispod dijafragme, porodila sam se uz 4 napona, Mali Sava zaplakao, dali mi da se “ponjušimo”, kasnije mi ga stavili na grudi, a onda iznijeli da ga vide suprug i zaova koji su čekali ispred sale.

Dva sata su me, uz stalno obilaženje, zadržali u prostoriji blizu sale (dodali mi telefon da se javim familiji i prijateljima), a onda su me povezli na odjeljenje.

E, sestre na odjeljenju su druga priča. Mrzovoljne, nezadovoljne svojim poslom, ljute što ne možeš ustati nakon epiziotomije, nego treba one da ti isperu ranu – ne naiđoh na nekog koga bih okarakterisala kao ljubaznog. Srećom, cimerke, Dragana, Dijana i Sandra bile su odlične, tako da su ta tri dana brzo prošla.

Izdvajam, Maju, sestru iz “boksa” i ljubaznu i finu dr Gogu Globarević, koja je našla za shodno da me pomazi, utješi i objasni mi da nije ništa strašno kad ti bebu ne donesu na podoj zato što gubi na težini – meni je u tom trenutku to izgledao kao smak svijeta.

Eto. Tako i toliko od mene. Drage majke, naročito, prvorotke, ne brinite, ne razmišljajte o porođaju – sve je individualno, a kad se nadaš najboljem ta dobra energija mora se nakako vratiti.

Potpisujem 90% ovoga što je Mačence rekla. Ipak, moramo biti svjesni jedne stvari – i mi, kao pacijenti, smo – čast izuzecima – nedovoljno civilizovani, nepristojni i nemarni. Da pojasnim. U porodilištu sam boravila krajem januara i vidjela sam da higijeničarke ne mogu da stignu da čiste koliko gomila žena može da uneredi – od krvavih uložaka po podu toaleta, do pikavaca u lavabou i nezaobilaznog začepljenja wc šolje (sam đavo zna šta ubace unutra). Koju god porodilju sretneš na hodniku, uredna je, u čistoj spavaćici, nosi maramice i toalet papir – a onda, kad je van domašaja tuđeg oka, uđe u toalet i ponaša se kao kamiondžija u wc-u seoske birtije.

U sobi u kojoj sam ja bila (317, čini mi se) bile su polomljene kvake na PVC bravariji (koja nije stara) i zgužvani venecijaneri – teško da je to uradio neko od osoblja ili neko sa ulice – žao mi je reći, ali to smo uradili mi – mi, koji u svojoj kući vodimo računa o mrvici hljeba što nehotično završi na tepihu, a u bolnici, koja je svačija i ničija, ponašamo se kao krajnja bagra.

Biće potrebno mnooogo vremena da mi, kao društvo, dosegnemo nivo razvoja koji tako bahato umišljamo da već posjedujemo.

macence ja sam imala tu srecu da lezim na porodjajno oba dana jer nije bilo mjesta na drugom odjeljenju,nisu nam mnogo udarale babice na trag, jer je tih dana bas bilo dosta porodjaja, ali su bile ok korektne prema nama cak i kad smo izlazile da setamo dok su druge zene lezale i napinjale se

jedini je problem bio sto tamo nije bilo muzilice, pa sam zamalo dobila upalu, ali me je jedna babica dobro izmasrala i problem je bio rijesen, ali babice iz boksova dok sam im se zalila i molila za pomoc jedino su dosle stisle mi bradavicu i rekle imas ti mlijeka kao da ja to ne znam, presmijesno.

Febricet sam trazila i jedna sestra je rekla oces kako da ne, ali me druga mlada Alisa se zove cula i donijela mi.

Sto se samog porodjaja tice dr Haliti je bio u smjeni i dr Terzic, bili su korektni i nasmijani. Sve je proteklou najboljem redu.