Zasto smatras da je to opravdano?

Prosto i jednostavno- ljudi u svakom trenutku nose mali milion virusa i bakterija koje bi (preko mame) bebi mogli da naskode dok joj se imuni sistem ne razvije koliko toliko… i ovo sa rupicama je diskutabilno 

Ali ti ti bebu nosis doma gdje svi takodje nosite milijarde virusa… i nikad ne znas sto bilo ko iz tvoje okoline ima u organizmu kao pasivni nosilac. Al ok…

ne radi se samo o ljudima iz moje okoline, vec o porodicama svih zena koje su na odjeljenju… obzirom kakav je nas narod i koliko je uvidjajan mogu zamislit kako bi to izgledalo… operise se covjek, na pola zivota eto ti 10-oro oko njega a njemu nije ni do cega… to sa posjetama je meni skorz ok- opet kazem to je  moje misljenje

Ma nema to veze sa realnoscu kada je rijec o virusima, totalna nebuloza. Sto mi smo pametniji i oprezniji od drugih. Cijeli svijet dozvoljava posjete u apartmanima u kojima su majka i beba zajedno. I sto ti kazes, dva dana prije ili kasnije bebi nece nista specijalno dodatno da skodi. bebe inace imaju naslijedjeni imunitet od majke tj dobijaju ga kroz majcino mlijeko odmah, a steceni grade do trece godine zivota.

kad kazem nebuloza mislim na odluku takvu da pojasnim jer se moze pogresno proumaciti

Maja83 svaka pomoc je vise nego dobroslodosla, ako imas vremena po par sati sedmicno ili koliko vec ti nam se pridruzi u udurzenju pa da zajendo radimo i u tok akciji a i u mnogim drugima koje krecu

ja sam i vise nego raspolozena… sto se vremena tice za tih par sati nedeljno se uvijek mogu snaci… stojim na raspolaganju

maja83 said:

ok mi je prica da se neke stvari pokusaju promijeniti ovim putem (mislim na medijski propracenu pricu). Ali mi je jos bolji nacin na koji su to izveli ljudi u Srbiji. Ne znam koliko vam je pozata prica o akciji “Bitka za bebe” tacnije  ciji je prvenstveni cilj bio da se sakupe sredstva za kupovinu inkubatora u bolnicama gdje su neophodni i da se zamijene stari. U pocetku je bila prica o kupovini 100 inkubatora da bi se na kraju ispostavilo da je zahvaljujuci neocekivanom odazivu gradjana, privatnika i raznih organizacija prikupljeno za cak 300 i vise. Eto jedne dobre ideje da se ovdje pokrene slicna akcija prikupljanjem srestava za poboljsanje uslova na odjeljenju akuserstva- ne sumnjam da bi bio dobar odaziv, na kraju krajeva to je za bolje svih nas. Znam da ce neko pomisliti zasto gradjani da se bave time kad je to necija obaveza i posao, ali zasto da ne… Eto prva bih podrzala akciju iako nijesam jedna od onih koji su imali lose iskustvo…

 

Sto se posjeta tice dozvoljeno je gledanje preko stakla i pricanje kroz rupice ..a sto je meni potpuno opravdano…

Znaci skroz si u prvu,potpuno se u ovome slazemo. Takvu akciju bi svako podrzao.

Kasnim, komp me nešto zezao! Kupila sam dnevne novine(inače ništa od dnevne štampe ne kupujem), i zaiste VELIKO HVALA ONIM ŽENAMA KOJE SU OTVORILE PUT ZA, nadam se, bolju budućnost u “našem” dijellu KC-a.

Tijana.p, imamo slično iskustvo kad je babica i soba u pitanju. Meni je pomogla Draginja, svaka joj čast(štipala sam je, stezala za ruku…). A soba mi je bila 15. 🙂

Žene, svaka, koja ima  i jednu zamjerku na bilo šta, kao i svaka ona koja razmišlja o njoj dragim ženama koje će se tamo poroditi, treba da se uključi u akciju da se uslovi i ophodjenje osoblja promjene na bolje.

Moj porodjaj je trajao relativno kratko. U bolnicu sam ušla u 14, 45h, porodila se u 15, 50h. Bila je frka koja sam krvna grupoa. Na novoj ličnoj ne piše. Ja im kažem koja sam(ada nisam šašava, imam 26 god), ali mi ne povjerovaše. Klistir, pucanje vodenjaka(mada je već krenuo bio, valjda su oni to dokrajčili) od strane babice…Utonula sam u bolove, disala kako su mi rekli, izmedju kontrakcija maštala… i eto ga moj švrćko u 15, 50h. Elem, bolovi prijethodni su bili divni, u odnosu na šivenje! Ubrzo nakon što sam se ja porodila, porodila se žena koja je na stolu bila od 9h ujutru. Iz nr znam kojeg napona(rekli su 12-og) rodila je dječaka koji nije disao. To joj je bilo 3. dijete, skoro 5kg. Svi su oko nje počeli da oblijeću, ja se prestravila. I u svemu tome, nestaje struja, dolazi neka crnka sa naočarima da me šije. Ne znam daje li se za to anestezija, ja je nisam dobila. A šila me je kad sam se već okhladila. Jao, tih bolova, Sjećam se da sam se uzdigla zuadnjicu  jer nisam mogla da izdržim. Molila sam je da stane, da udahnem , da se skoncetrišem, ni pogledala me nije!   rana me je toliko boljla da sam jedva hodala, sijedala, a prvu noć oka zbog toga sklopila nijesam. Čak mi je neko od tih famoznih iz vizite, glavna sestra, čini mi se, dala tabletu protiv bolova kad mi je vidjela ranu. A kad sam neku setru zamolila da mi sina primakne malo dojci jer nisam od rane mogl da mrdnem, rekla mi je “Ada nisi se operisala!” Fina je bila neka mlada mršava sestra(ima sinove blizance). Naravno, o dojenju ni riječi, sem što sam plačući molila da mi neko iz boxa objasni, a babica starija mi je rekla da masiram grudi. Samo toliko Pomogla mi je, kad sam lutala po hitnoj i urgentnom neonatolog Sonja Babić, mislim da se tako zove.

Ukratko, to je moja pričica:)

Da sumiram, da je dobro-nije! Ima dobrih, humanih ljudi, ali,  više je onih koji sve gledaju kroz pare(a takvih ima gdje god se okreneš).

Zjedno ćemo uspjeti da promijenimo neke stvari.