E pa lijepo. Počinjem ozbiljno da razmišljam o Cetinju… Hmm

To za cigare bi zaista moralo da se prijavi. Super je ona ideja sto je Mamika predlagala, a sto su radili u Hrvatskoj da im svaka zena posalje pismo u kojem precizno navede cime je bila nezadovoljna. Mozemo ih objavljivati i na portalu, a osim KC slati ih i Ministarstvu zdravlja.

Inkubatora ima u vise porodilista i bolnica, ukupno ih je 58, a najveci broj je u Klinickom centru i na neonatologiji.

Samo recite broj,odmah zovem.Čak mi je kokoška rekla cinično,pa ako ti smeta što nisi napisala na prijemu?!Prijavila bih je zbog te drskosti,još se žale na plate,ne bih im ni centa dala.Kakve guske rade u zdravstvu.

A kuvalo,ako ti treba nosi,meni se babica smejala kad sam je pitala da l ima negde da dobijem ključalu vodu za čaj,protiv bakterija u mokraći.

A kako znati ime dotične?Došla sam u salu,koju su poslije zaključali,gola u spavaćici bez telefona i dodira sa spoljnim svetom.Da mi ona neće reći kako se zove.A onda te odvezu u porodilište,gde je ista situacija.

Kakva god da je higijena,osmjeh i dobra volja ništa ne koštaju a puno znače.Isto tako je i sa drskošću i ponižavanjem žene kada je najranjivija.

Ma kakva pisma,samo će ih baciti u smeće.Treba stvar da procuri u javnost,preko javnih medija.Televizija ,novine,mada realno,cijela CG zna šta je porodilišteu KBC-u pa se niko i ne obazire.Ja sam imala još sreću što me porodio dr koji mi je vodio trudnoću a to je velika slučajnost.

I ja sam pre porođaja slušala priče,al nisam verovala,mislila sam možda prema meni neće biti loše.Jednu sam čula kako je prokomentarisala,sad je našla da se porađa,jelte jer je bila ponoć.

To su jedne kokoške,čast izuzecima,a malo ih je,kojima ja ne bih dala ni ulicu da čiste a ne da rade sa ženama koje se porađaju.Zamislite ko još puši tamo gde žena pokušava doći do kiseonika?Ejjj,gdje mi živimo..I niko ništa ne preduzima..

Izvini ako sam te uplašila,to mi nije namjera.Samo se ti naoružaj dobrom voljom,i sve će biti kako treba.Ja sam samoj sebi pomogla.Ne očekuj ni od koga ništa,osim od sebe same.

Ništa se nije promijenilo.Sa mnom u sobi je bila jedna ciganka koja nije stavila ni uložak,ni gaćice,sve je curilo zanjom ja joj dam moje a ona sve govori neću..Onda jedna neurotičarka što ne može da spava ako joj nije upaljeno svijetlo.A znate i sami kakva su neonska svijetla u bolnici.I treća koja kuka kako joj beba gubi na težini,plače,a ne prestaje da gasi cigaru.Da,nema daske,a i taman kad uđete u wc uleti vam čistačica,bez pardona,da čisti.Ja sam joj jednom rekla.izađite,vidite da je zauzeto,a ona meni kaže pa ne smetaš ti meni.A hrana im je da se razboliš.Teške zaprške,salame,viršle.Uh,ako išta ne treba jesti i kad si zdrav onda je to.Al,zato brane da ti imaš svoju hranu.Tako da moliš Boga da što prije izađeš.Tamo je opšti haos.

Da su hteli malo duže da me zadrže izašla bih na svoju odgovornost.

Još nešto,na patologiji trudnoće su farbali zidove svo vrijeme dok sam ležala tamo.Udisala sam farbu non stop.A majstori su se svuda šetkali,i ušli u dio gdje dr pregleda trudnice.Jedno jutro jedan majstor komentariše,u da se oće još neka skinut gola

Ma treba da budete bezobrazne,drske čim neko hoće da vas šikanira.Ja sam bila fina do jedne ure.A onda sam se žalila na viziti,posjećivala neonatologa,drsko odgovarala na provokacije,pa su odjednom postali fini.I nemojte da im se izvinjavate,njihov je posao da vam pomognu.Što plaćamo zdravstveno osiguranje?

Majke mi oni su bolesnici. Ajde da ih prijavimo za to, stvarno bi trebalo, navela bih im to kao primjer neprimjernog ponasanja kao i jos neka iskustav zena sa portala. To je stoka koja se igra sa tudjim zivotima i ne treba se sa tim saliti. Mogu misliti kako ti je bilo…

Cure,cao!meni je termin 11.marta (druga beba) i naravno da me vec hvata panika.Sto se tice iskustva sa prvim porodjajem bilo je tako grozno da sam danima poslije samo plakala od soka i stresa i to iskljucivo zbog neljudskog odnosa babica i ljekara…no,da sad ne davim sa tim,htjela sam da utjesim curu koja je radila AC nedavno,posto sam i ja prije 2 mjeseca prosla kroz to. Naime,hvala Bogu,nalaz mi je bio dobar,cekali smo ga mjesec dana.

Mamika za tebe i za sve koje rade AC da znate: Dabl i Tripl testovi su gotovo pa skroz nepouzdani,skoro sve trudnice koje su zbog loseg Tripla radile AC,dobile su dobar nalaz Ac. Doktori su mi rekli da se cesto pitaju da li sve ovo izazove vece stetu zbog uzbune i nemira kod pacijenta,ali dok se ne pronadje neka pouzdanije metoda kojom se utvrdjuje rizik od anomalije,i ako 1 zena ovim putem sazna da joj beba nije zdrava,onda vrijedi…

a sto se tice iskustva sa samom metodom,evo:

prvo-zasto danas radimo AC? Iako neki ljekari smatraju da bi skroro svaka trudnica trebalo da odradi AC jer praksa pokazuje da nema pravila sa rizicnim grupama,da se anomalije poput Dauna i sl desavaju sve cesce bez obzira na starost trudnice i genetsku predispoziciju,vecina ipak smatra da se radi iskljucivo ukoliko postoji vise faktora koji ukazuju na to,prvo jer je to relativno skupa metoda a nosi i mali rizik po plod. Sa prvom bebom,prije tri godine,na moje pitanje o Dabl i Tripl testu,dr mi je rekla da nema potrebe da to radim i da ce mi to samo unijeti nepotrebnu zabunu i stres.Sada,sa drugom trudnocom,Dabl smo preskocili a Tripl mi je dala jer,koliko sam shvatila,moraju svakoj pacijentkinji da to urade zbog formiranja baze podataka. Kad sam dobila nalaz Tripl testa,sokirala sam se,rizik za Dauna mi je pokazao 1:245! Doktorica me smirila rekavsi da to najvjerovatnije nista ne znaci ali da ne bih razmisljala do kraja trudnoce da li je beba ok ili ne,ona mi preporucuje AC kao jedinu sigurnu metodu koja ti tacno kaze da li beba ima neku anomaliju. Doktorica mi je i naglasila da se AC radi u odredjenom periodu trudnoce jer tada ima najvise potrebnih celija za analizu i da u bolnici naglasim da mi odmah zakazu jer sam ja pri kraju tog povoljnog perioda,mislim da sam bila pocetak 19 nedjelje.E,tek sad mi slijedi nervoza:naime,sjutra ujutro sam nazvala Genetsko odjeljenje da zakazem i onda me sestra docekala sa pitanjima:odakle mi uopste ideja da ja mogu da zakazem tako brzo,da mora da se ispostuje procedura,prvo se zakaze razgovor sa Geneticarem (jednom nedjeljno),pa komisija odobrava (jednom nedjeljno zasijeda ) i na kraju se zakaze AC (jednom nedjeljno se radi). Takodje,nervoznim tonom (preko telefona) mi je rekla da mi dr nije ni dobro napisala uput,da se vratim kod nje i da mi napise novi i konacno,poslije mog (sada vec placljivog glasa) insistiranja da sam hitan slucaj jer ce mi vrijeme predvidjeno za AC proci ukoliko mi zakaze tek za nedjelju dana razgovor kod dr,sestra mi kaze:ajde,evo stavicu te u ponedjeljak!zvala sam u petak. E,u ponedjeljak,ljubazna dr kaze da cu dobiti uput za AC ali da nema mjesta za sljedecu nedjlelju nego tek za dvije. Ja opet kazem,ali ja ne mogu toliko da cekam jer je besmisleno da radim tad kad je kasno,a dr:ne znam sta da vam kazem,nema mjesta!i poslije 15 minuta mog  insistiranja,ona kaze:ne mogu da obecam ali vidjecu da vas ubacim,zvacemo vas! Ja i moj suprug izlazimo sludjeni,prvo ne znamo da li ce me zvati,drugo ne znamo da li smo zakasnili… i samo se pitam:ja sam sve uradila po proceduri,onako kako mi je dr rekla,kako je moguce da sad nema mjesta za AC?sljedeca dva dana ja jurim za doktorima koji rade AC,dr mi po sestri porucuje da sam vjerovatno zakasnila za AC ali da dodjem za par dana,u ocaju zovem privatnu kliniku,tamo mi dr polako,smirenim glasom kaze da nisam zakasnila,da ukoliko me ne zovnu iz Bolnice u ova dva dana,dodjem kod njih,odmah uradimo AC i platimo oko 450 eura,cini mi se. To mi je vec bilo olakasanje jer sam znala da imam mogucnost da je uradim…i konacno sjutra zovu iz Bolnice da su mi nasli mjesto i da preksjutra dodjem na AC! Sama metoda boli koliko i vadjenje krvi recimo,nije strasno ali meni je psihicki momenat gori:dr mi je neposredno pred AC rekao:znate li da je ovo invazivna metoda i da se ne radi tek tako?trebali ste da ispostujete proceduru!!Boze,samo sam mislila daj vise da zavrsimo sa tim,kao da ja kao pacijent odredjujem proceduru,ja sam uradila sve sto su mi oni rekli,ne kapiram…..i eto,poslije sam mirovala nedjelju dana,pila antibiotik i sve se dobro zavrsilio ali me tih nedjelju dana jurnjave za doktorima unistilo….

oduzih,izvinite

p.s. Kristina,hvala na pomoci,konacno sam uspjela da se ukljucim

Ovo su zaista strasne stvari i ja i dalje ne mogu da shvatim da neko u 21. vijeku u zdravstvenoj ustanovi moze ovako da se ponasa i prodje nekaznjeno! Neprofesionalizam, nedostatak brige za pacijenta, nehuman odnos… Mislim da ce se nazalost ovakve stvari jos dugo desavati, i to upravo zato sto se svi trudimo da sto prije pobjegnemo, zaboravimo i potisnemo stres (sto je i sasvim razumljivo) i kad se u pojedinacnom slucaju izborimo za to za sta smo dosli – a za sta se, u normalnim okolnostima ne bi ni morali boriti jer imamo pravo na njih – povucemo se, a da ni zalbu negdje ne podnesemo… A nasi dragi “zdravstveni” radnici, oni u cije ruke stavljamo svoje zivote i zdravlje, ce uvijek biti isti, nazalost (cast rijetkim izuzecima).