12:43 am
MM je bio sa mnom na porodjaju u Bg-u. Njegova reakcija je da bi isao i za svako sledece dijete. Kad se beba rodila, plakali smo oboje, voljeli se u tom momentu vise nego ikad, i prozivjeli sve zajedno (mene je boljelo sve, a njega samo ruke. Cak je u jednom momentu, pitao da li moze da zamijeni ruke, da ga stiskam za drugu saku jer mu je desna skroz utrnula! E tada sam se nasmijala, iako mi nije bilo do smijeha.)
Za prisustvo – neki su se cudili (uglavnom rodbina iz CG-a), neke mladje kolege sa posla su govorile: Piii, nikad vise sexa da znas, nece ti pasti na pamet”! Jedan je, jadan, u neznanju rekao: Jesi li ti lud? Pa to boli!
Ostali su podrzavali, govorili “svaka cast”. Neko se meni cudio kako to dozvoljavam, pa ona (ta gospodja) to nikad ne bi dozvolila, da je muz tada gleda! Drugi, znajuci opet mm, rekli da se ne cude, jer znaju da bi on sve ucinio da mi pomogne.
Moji razlozi su bili:
1. bezbjedonosne prirode: ako nesto podje po zlu, da postoji svjedok koji bi ih posle sve pobio (iako je mm dobrica i sumnjam da bi ikome ista falilo osim sudskog procesa). Ja sam ta koja je ratobornija.
2. sebicne prirode: da on vidi kako je to poradjati se jer se to ne moze prepricati. Da zna sta zena podnese i da je cijelog zivota svjestan toga (iako me jaaako voli i pazi i to zaista i nije bilo potrebno nego ja pretjerujem)
3. prakticne strane: da neko bude tu da mi doda vodu (koja je zabranjena ali sam ja usla sa stavom da mi NISTA nece biti zabranjeno ako JA hocu); da zovne babicu ako nesto krene kako ne treba; da povuce carsav; da ocita na koliko je CTG; da mi pomogne da se okrenem jer imam problem sa kicmom i ne malo puta sam bila nesposobna da hodam i potpuno ukocena; da kaze sta se desava kad oni dodju da provjere ako ja budem u bunilu i sl.
4.zbog LJUBAVI PREMA NJEMU: kako ne bi docekao vijest o bebi, koja je i njegov dio tijela iako je u meni rasla, kod kuce; kako mu ne bi dosli kuci kao postar sa paketicem posle nekoliko dana a da je on nije ni dotakao; kako bi se od prvog dana vezao za nju i osjetio tu neizmjernu nadolazecu ljubav; kako bi bio ponosan i mogao svome djetetu da prica da je za nju bio tu od prvog momenta njenog rodjenja…
7:35 am
U Crnoj Gori neki ocevi su imali tu mogucnost, naravno “preko veze”:)
To je jedna od gluposti koje postoje kod nas, a niko ne zna zasto. Ustvari znam za jedan od razloga, nemaju pregrada izmedju stolova tj onih pregradnih panela 🙂
Da je moglo naravno da bih bila vrlo srecna da sa suprugom podijelim najljepse trenutke u zivotu. Znam da bi on bio srecan zbog toga i da bi sva tri puta bio moja podrska tamo gdje su nam najblizi najpotrebniji. A razlog je samo jedan, upravo ovaj koji sam pomenula – da dozivimo zajedno nesto sto se opisati ne moze, nesto sto nam donosi najvecu srecu i radost u zivotu…
10:38 am
S obzirom kakvi su uslovi u PG porodilistu, jasno je da je nemoguce da se tako nesto odobri. Sa 5 stolova u sali, gdje je sve na izvolte, jednostavno je nemoguce. Da su drugaciji uslovi, odnosno da je moguce obezbijediti koliku-toliku privatnost, mozda bih i razmislila. Mada, prisustvo drage osobe cini da se osjecam emotivnijom i ranjivijom tako da mi se cini da je, makar kad sam ja u pitanju, bolja opcija da sam sama, a da mogu da ga vidim cim se porodjaj zavrsi. MM je teški emotivac i strašno mu teško pada kad mene nešto boli ili mi nije doro, tako da mi i zbog toga ne bi odgovarala ta varijanta…
3:19 pm
Za mene je ne, ne i ne…
Za mene je to jedna od stvari koje treba da budu daleko od muža – iz raznoraznih razloga:
– jer to njima više strašno i upečatljivo izgleda nego nama koje smo preodređene da istrpimo i zaboravimo (hormoni koje oni nemaju – okistocin zbog kojeg zaboravljamo muke vrlo brzo)
– da se ne osjete “krivcima” za te bolove, krike i psovke, pa da ne odu krišom na vazektomiju :))
– nemam želju da me žali/divi mi se zbog te muke koja njih neće nikad zadesiti
– ne vjerujem da mu je lijepo u situaciji gdje ne može da pomogne malo više
– moj to nikad ne bi mogao da istrpi – i ovako je kući sjedio sklupčan u suzama kad se nisam javljala na telefon dok sam bila priključena na indukciju, a ne još da svjedoči (nisam imala namjeru da idem na epidural)
Ali, svaka čast onima koji mogu i bi, bez negativnih posljedica po zajednički život. To je vjerovatno stepen više povezanosti i ljubavi od onog koji ja mogu da zamislim 🙂
5:12 pm
U prvoj trudnoci(pre cetiri godine)nisam zelela MM pored sebe za vreme porodjaja..A ni on nije bas da se bunio zbog toga..Nekako sam bila uplasena,totalno izgubljena,imala sam visok pritisak pred kraj trudnoce,postojala je mogucnost da mi daju indukciju,da ubrzaju..Porodila sam se u stranoj zemlju,ni jezik nisam tada poznavala toliko dobro da bih mogla normalno da komuniciram,da se osecam sigurno..I sve me je to prestravljivalo,nisam zelela nikog kraj sebe,pa ni muza..Samo sam htela da se umirim,i da sve prodje….
Elem,MM je ipak bio sa mnom(bili smo sami u sobi,imali smo svu privatnost )dok su trajale kontrakcije,sve do izgona..Kad su me prebacili na ginekoloski sto-MM se ‘slomio’ ..Morao je da izadje…I meni je nekako to bilo ok..
Drugi put sam se porodila pre tri meseca..Sve je trajalo sat vremena ..Tako da MM nije imao kad da pobegne vani,pa je prisustvovao..I odusevljen je ..jedino je zazmurio kad je izlazila posteljica..
Mislim da i uslovi u porodilistu mnogo uticu na prisustvo muzeva na porodjaju..Ja sam prezadovoljna uslovima ovde(u ITA)gde sam se porodila dva puta….Porodilja dobije svoju sobu,kompletnu privatnost,i sve sto joj je potrebno..Babica povremeno ulazi,da pita za stanje,i odmah zatim izadje..naravno,pored kreveta je zvono,i mozes ih pozvati u svkaom trenutku..Dodju,zaista odmah..Meni je recimo,donosila topli termofor i stavljala na krsta ,koja su me bolela..
2:22 am
Ne,nikad ne bih pristala.A ni on.Imamo troje djece i bilo je raznih porodjaja.Smatram da to treba da bude bez muza.Meni je mnogo bitnije kako se ponasa nakon porodjaja nego pri samom cinu da ga gledam pored sebe,kad ni sebe ne bih voljela da vidim.Ipak je tu previse krvi i groznih poza.Mozda sam stara skola
8:51 pm
Ja sam se porodila u inostranstvu i muz je bio samnom.On je sam izrazio zelju a i to mu je nekako bilo normalno.Odlicno je sve “podnio” da tako kazem,cijelo vrijeme me hrabrio i prvi je uzeo naseg sina u ruke.Kako sam kaze to je bilo najljepse i najvelicanstvenije iskustvo u njegovom zivotu,a meni je toliko znacilo njegovo prisustvo da ne mogu ni da opisem,toliko mi je dalo snage i naravno ucinilo sve jos laksim.Ako se odlucimo za jos jedno dijete suprug ce naravno ponovo biti uz mene
8:38 pm
Ne bih voljela da prisustvuje, zato sto bi mi najlakse bilo na njemu da se istresam kad bi me uhvatio zivac od bolova i zato sto bih mislila o tome kako je njemu. A i ne cini mi se kao posebno romanticno iskustvo s obzirom na uslove.Mislim , ako se u inostranstvu poradjaju onako kako to vidimo na filmovima onda je to prilicno drugacija prica- a spavacicom na sebi i prekrivacem preko nogu… Koliko mi se cini, tu onda nema alien opcije, buduci da muz nema perspektivu ljekara i babice nego zene(?)
Meni je samo zao sto mm nije mogao sina da vidi dok nijesmo izasli jer se rodio u jeku panike oko onog famoznog gripa. A kcerkicu je vidio istog dana, ali tek u vrijeme posjete (ona rodjena ujutru u 7). U barskom porodilistu daju muzevima zastitni mantil, kapu, navlake za cipele i masku (tradicija zaostala jos od 2009 i te frke s gripom) i puste ih da udju jednom i vide bebu.
Most Users Ever Online: 287
Currently Online:
13 Guest(s)
Currently Browsing this Page:
1 Guest(s)
Top Posters:
mamika m: 1304
Ana P: 543
lara92: 415
Budimka G: 386
svetlana22: 335
Cekalica N: 333
Member Stats:
Guest Posters: 232
Members: 3374
Moderators: 0
Admins: 0
Forum Stats:
Groups: 7
Forums: 33
Topics: 1045
Posts: 23482
Newest Members:
jelenabozovic, Dusko Mihailovic, testuser, _270, _269, _268Administrators: