Loguj se
Registruj se
Home
Topic RSS
(0 votes) 1:08 pm
Members
27/08/2012
Offline
Da li neko od vas ima da mi preporuči dobrog psihologa u Podgorici? Ako je neko išao, ili zna nekog da je bio, da li mu je pomogao?
1:19 pm
O daaa:) Bila sam ja godinu dana dok sam se sa anksioznoscu o adu zabaljala. Privatno sam isla kod Lidije kapuci, sve najljepse o njoj mislim, ali mi je samom oslobadjanju od anksioznosti doprinio Linden metod, koji sam koristila tj primjenjivala
9:48 pm
Members
NVO Clanstvo
17/06/2011
Offline
Isla i ja , preporucujem pomoc Lidije Kapuci
10:17 pm
Members
27/08/2012
Offline
Hvala Kristina i Mirjana. Možete li mi poslati broj telefona? Ako može još informacija kako to funkcioniše, koliko traje jedan razgovor, kolika je cijena?
10:21 pm
Members
27/08/2012
Offline
Kristina, čitala sam nešto o Linden metodu, ali nisam baš razumjela, mada nisam detaljno pročitala. Da li ti je dr to preporučila?
Ne znam ništa o ovoj temi, ali mislim da sam “zrela” za razgovor sa nekim stručnijim. Mada se bojim da neću biti u stanju da se otvorim nekome koga ne poznajem. Kanim se…
8:57 am
POslacu ti broj u PP. NIje mi dr preporucila jer je to alternativna metoda, a mislim da ovi nasi odje za nju ni ne znaju. To je ustvari program covjeka koji se 20 godina borio sa anksioznoscu i onda uspio da se izbori na ovaj nacin koi je opisao u knjizi. Napisao je knjigu sa preporukama, ima fenomenalne vizuelizacije kao dio programa, i nekoliko tai chi vjezbi koje preporucuje svaki dan. Citala sam knjigu nekoliko puta ali sve nekako povrsno pa onda se ne pridrzavama sto je napisano ali kad sam toliko bila zabudalila prelomila sam bila nema sanse vise i onda sve detaljno primjenjivala i radila kako pise. I zaista uspjela. Mnogo sam mu zahvalna jer je to za mene bio jedini nacin da pobjegnem od nerealnih strahova, napada panike i svemi sto anksioznost donosi. Odlazak kod psihologa sam iskoristila da “izbacim sve iz sebe” sto me mucilo godinama, i bilo je tesko na momente, na sta sam bila i upozorena, ali ni tu nijesam htjela da odustanem. U svakom slucaju Linden i psiholog ne idu jedno s drugim pa sam ja kada sam zavrsila kod Lidije pocela sa primjenom tog metoda.
10:40 pm
Members
15/12/2011
Offline
evo da i ja osvjezim ovu temu
Kristina posalji i meni kontakt dr. na pp. ali cu da poslusam i larin savjet pa sa vama podijelim sve sto me “muci” pa mozda neko ima koju pametnu da mi kaze jer se ja vrtim u krug evo neko doba.
Strasno sam postala nesigurna i svaki posao koji bih trebala da odradim ja ne smijem od velikog straha od neuspjeha a da stvar bude gora svi oko mene mi to nabijaju na nos pocev od roditelja do muza .. sa recenicama ” ma nema sanse da to zavrsis” npr. treba da smrsam dosta kila onda idem logikom ako krenem na dijetu ne uspijem svi ce reci eto vidis rekli smo ti da ne mozes.. mm. mi je predlozio liposukciju pa sam 3 dana plakala ko kisa zbog toga znam ja da on ima dobre namjere al eto pogodilo me do besvijesti.
Drugo imam da polazem neke ispite i opet me strah da necu uspijet tj. da su svi bolji od mene.. idem fazonom sta cu ja tamo kad pola stvari ne znam .. umjesto da sjednem i naucim to .. ja kukam.
Mada oduvijek sam bila nesigurna ali sam i bila dovoljno jaka da svima pokazem da grijese.. otac mi je govorio da nema sanse da zavrsim gimnaziju i ja sam dokazala da mogu pa sve tako za faks posao..i sl.. al mi je dosta dokazivanja.. zelim samo malo da mene neko da vjetar u ledja jer bas sam nesto na izmaku snaga sa izrazito poljuljanim samopouzdanjem .. eto sad na ja napisah pa mi mozda Lidija nece trebati hahah 
11:10 pm
Zasto im ne kazes da ti to smeta i da trazis podrsku. POdrska najblizih je zaista najvaznija ali ne i presudna. Umjesto sto to sebi govoris svaki dan, zastosvako Necu uspjeti, bukvano ne prekines sa HOCU! ZAista je tako, kad nesto dovoljno jako zelis i kad vjerujes sebi, sigurno ces doci do toga i tacka.
11:11 pm
A inace sam i ja bila takva samo da znas, ako ce ti sto lakse biti:) A onda sam “za inta” svima okrenula drugi list, sto isto tako ponekada zna da bude ubitacno za moju glav prvenstveno. Naravno nije u inat nikome drugome do meni, i isplatilo se:)
11:13 pm
Members
27/08/2012
Offline
Nadam se da će i tebi pomoći ova terapija. Ja sam se grozno osjećala posle prvog porođaja, teški oblik postporođajne depresije, i nisam imala hrabrosti da tražim pomoć ni od koga. Kako sam se izborila, to samo ja znam, ne želim ni da se sjetim toga. Ono što me tada spasilo jeste povratak na posao, dakle trebala mi je cijela godina. Sada je bilo krenulo da me drma, i još uz to problemi sa dojenjem, mislila sam gotovo je sa mnom, I mogu ti reći da mi je forum stvarno pomogao. Sad koliko će trajati ovo bolje stanje ne znam, ali se nadam da se neću vraćati na staro.
Tako mi je poznat taj strah od neuspjeha, imam ga ja još uvijek, i to prilično, ali sam se postavila tako da bukvalno naredim sebi da uradim nešto za šta inače smatram da nisam u stanju (a u pitanju su samo sitnice), i posle toga dobijem ogromnu inekciju samopouzdanja. Probaj da uradiš neku glupost koju inače ne bi, npr ne znam da igraš na ulici, da kažeš nekome šta misliš, a inače mu ne bi za sto godina rekla… Ja sam se, kao što rekoh, uvijek posle takve sitnice osjećala mnogo, mnogo bolje, jer sam uspjela sebe da prevaziđem. Počela sam od takvih gluposti, pa postepeno prešla i na krupnije stvari.
Za debljinu ti ne mogu pomoći, previše sam lijena da bilo šta korigujem, a još plus jako volim da jedem, to me smiruje. Biće bolje jednoga dana. Ja sam se pomirila sa tim da sam debela žena, i trenutno se ne opterećujem time.(koga ja to lažem???)
Fakultet je moja bolna tema, ali to je od ranije. Odličan student, visok prosjek, i onda neke ružne stvari iz prošlosti su se sručile na mene, i kraj mog studiranja. Koliko puta sam probala da se vratim, ali gledajući onu djecu tamo, moje samopouzdanje je u tom pogledu bilo ravno nuli. Nisam uspjela i kajem se, naročito kad vidim neke koji su diplomirali, ali dobro, oni su bili ambiciozni, ja nisam, i mogu samo da žalim.
Istina je da je teško vratiti se učenju, naročito sa djecom, ali mislim da bi trebala da uradiš sve što je u tvojoj moći, uzmi knjigu, nauči, ostalo će se sve srediti. Pa i ako ne znaš perfektno, što ima veze. Meni je to bila osnovna greška kod studiranja – nisam izašla na ispit ako nisam spremila za 10-ku, ne što sam ja htjela 10-ku, već me bilo blam da izađem sa rupama u znanju. Ako ikako možeš da se organizuješ i nađeš vremena da učiš, sve ostalo će se srediti. Nisu ni ostali ništa bolji od tebe ili mene, pa završavaju i fakultet i pravosudne, sve sami mr, dr, samo treba imati volje i podršku najbližih. I potruditi se naravno.
Evo meni još malo terapije.
11:18 pm
Members
27/08/2012
Offline
Kod mene je inaćenje pretežno bilo na moju štetu, uh kako se tada dobro inatim. Svi pričali kao sam dobar student, kako meni to lako ide, a ja onda udari kontru, pa batali sve. Luda glava. Al dobro, to je bilo nekada.
2:42 am
Members
NVO Clanstvo
10/01/2011
Offline
lara92 said
jako volim da jedem, to me smiruje. Biće bolje jednoga dana. Ja sam se pomirila sa tim da sam debela žena, i trenutno se ne opterećujem time.(koga ja to lažem???)
– nisam izašla na ispit ako nisam spremila za 10-ku, ne što sam ja htjela 10-ku, već me bilo blam da izađem sa rupama u znanju.
Uf kako se nalazim u ovome.
Meni je problem: mm zauzet, uglavnom sam sama sa malenom, nedostaju mi neradne suprugove subote (kad god nam treba, on radi, kad god su praznici, on radi, nekad radi po cio dan, nema ga kući a plata pih), moji daleko, kume i većina prijatelja daleko, a još ništa od zaposlenja a navikla sam biti kao Kristina. Uz frku i milion obaveza najbolje funkcionišem. I onda se pitam šta ja to radim, gdje sam se zagubila, zašto mi nekadašnje obaveze koje sam rado radila padaju teško…
Kola mi nedostaju do besvijesti! Pa me onda obuzme nervoza jer mi se sve vrti u krug, te smišljam gdje ćemo i kako samo da nismo kući, u 4 zida stana koji je malen kao kutija šibica i skoro da preskačemo jedno preko drugog. A zima je. Stručnjaci kažu da ogroman % svjetske populacije ima zimsku depresiju. Ovamo nije ni čudo, danima nema sunca zimi. Po nekad mi, koliko god volim ovaj grad, dođe da poludim: sivo nebo, sive zgrade, siv beton… Jedva čekam snijeg, ili proljeće, ljeto, jesenje boje. Samo da nije ovo sivilo.
Možda da pokušate i nađete šta vas smiruje? Davno sam otkrila da mi boravak pored vode pomaže, pa sam zimi uvijek na dan dva “bježala” kod kume u Bar, ili na dan u Budvu, ili samo da mi d… vidi put do HN. Ovamo mi je spas Ada, ili šetnja zemuskim kejom, pored Dunava.
A da sam sumnjala u sebe, uf, jesam, mnooogo. Perfekcionista sam, pa sam samoj sebi najgora. A po spoljašnjosti drugi bi rekli, ih, kako je samouvjerena. Mm često kaže da meni ne treba drugi kritičar do sebe same, ja sebe tako nagrdim, da je to greota. A onda sjednem, pa se isplačem kao malo dijete. Sve kukajući i jecajući kako ja nešto ne znam, ne umijem, ne mogu… I kad se isplačem (uh, kako su to teški momenti na samo), bude mi mnogo bolje. Raščisti mi se vidik, shvatim da nemam kud, da moram naprijed, da nije strašno ako padnem – ustaću, da neću uspjeti samo ako ne probam… Sve te lijepe savjete dijelim sebi. Savjete koje tako dobro umijem u svakom trenu dati drugima (i malenu uvijek tako bodrim). Ali, dok dođem do toga da ih i sebi dam, prođe vremena i vremena, unutrašnje borbe, preispitivanja, sumnje…
Često poželim da se isplačem, jer znam da mi prija. Ali neeee. Moram sebe prvo da mučim, da prođe mnogo vremena, da se borim da ne plačem jer nisam kukavica i mekušac, nego ću ovaj put ja to kao zrela osoba da riješim sama sa sobom. I tako prolaze dani uz nesanicu, jelo “jer me to smiruje”, čitanje “jer me to smiruje”… A, stvarno me smiruje i vrlo je produktivno šivenje, pletenje i heklanje. Nego i za to treba imati volje, a po nekad mi je ponestane pa onda ni spas nije spas.
11:52 am
Members
15/12/2011
Offline
Kris ja sam iz inata do sad funkcionisala al nekako vise nemam snage da se non stop dokazujem i pokazujem da mogu.. tacno mi treba da me neko gurne ko ono djetetu kad uci da pliva samo ga malo pridrzis da krene eto tacno tako..
jer bas sam na izmaku snage.. to su stvari koje ja ne da moram da uradim nego to mi je pod hitno prvo mrsanje zbog zdravlja ako ne sto drugo, a pravosudni zbog posla jer u toku iduce godine nakon porodiljskog 99% ostajem bez posla kao tehnoloski visak.. i gdje cu onda makar sa pravosudnim imam vece sanse .. a takav me strah svega da nemate pojma to vise nije normalno nego bas patoloski imam podrsku kume i drugarice koje me non stop tjeraju a ja kazem sta cu ako ne budem znala ..sto kaze lara blam me sjutra doc tamo da imas rupe u znanju a opet znam da je neomoguce sve to perfektno spremiti da je 80% minimum stecenih znanja iskustvo koje ja tek treba da steknem al dzaba.. cini mi se da su svi bolji od mene.. problem je sto se tako postavim i na poslu i nekako ne umijem se izboriti za sebe svoje misljenje i stav onda poludim pih..
E onda i ja ko tajchi sjednem kukajuci i placuci kako ja to ne mogu i ne znam.. dako se nekako pokrenem sto kaze lara ako me ne gurnete vi nece niko hahaha
1:20 pm
Members
NVO Clanstvo
10/01/2011
Offline
Mamagaga, ne znam kako da ti pomognem riječju, savjetom, sem da ti ispričam moje iskustvo. Možda ti pomogne kad pročitaš da većina ljudi, manje više zapada u letargiju, misli da ne može, odugovlači stvari, čeka… A šta čekamo, ne znam, niko to osim nas samih neće završiti.
I ja sam kao Kristina, batalila faks kao mlada (počet u Bg-u). Kretale one teške godine, zbog bolesti u kući sa zakašnjenjem sam stigla na predavanja i nikad nisam uspjela uhvatiti voz niti dobra prijateljstva koja su kolege već napravile i stekle. Sve mi neko drugi bio kriv. Pola godine sam provela mučeći se, dok nisam ukopčala da ne ide, da neću stići, i onda sam se zezala. Našla društvo, išla na žurke, koncerte, razna dešavanja. Kad sam zamolila da sl. godine krenem ispočetka, bez kašnjenja a sa već par položenih ispita i dosta znanja, rođaci nisu bili raspoloženi za to, nego, ajd’ nazad u PG i uči od kuće. Haha, malo morgen što bi se reklo.
E onda, pošto sam zbog toga jako žalila, tata mi poslednju ušteđevinu u onim kriznim vremenima dade za fakultet. Ponovo. Molio me, maltene zakleo, da ga završim jer mu je to životna želja. I ja krenula kao brzi voz. Super prosjek. Sve sam dala u roku, do poslednja 2 ispita. E onda predposlednji dadoh posle 3 godine (ili više), a poslednji nikako. Zašto? Ne znam ni sama. Počela sam da radim bitne stvari, mnogo i dugo, nekad po 12 sati dnevno. A ispit stoji. Da ti skratim priču, učila sam ga i dala u najtežem vremenu, kad je otac bio jako bolestan i kad sam trebala biti svaki tren uz njega tokom ljetnjeg odmora (već sam bila u Bg-u). Ali, nekako mu je to davalo snagu, vidjela sam kako me bodri svaki put kad sam išla na spremanje. A onda… Polagala sam ga u septembru kad tate više nije bilo, samo 2 nedelje posle njegovog odlaska. Da ti ne pričam kako mi je bilo uopšte izaći iz kuće, poći do fakulteta i polagati. A tek kako da se radujem, kad ne mogu podijeliti sa onim ko je za to najviše zaslužan, jer mi je ispunio svaku želju, upisao me gdje sam htjela, davao poslednji dinar kad mi je trebao i za šta mi je trebao. To mi je bio takav šok, takav stres, da sam diplomski opet odlagala 3-4 godine. A i profesorica otišla, druga nije htjela već gotov rad da prihvati, tražila sam novog mentora, dolazila, a sve tokom života u Bg-u. I to “oposlih” dok sam dojila, u najgore vrijeme. Učila sam po noći, ujutro malenu dojila, pa išla na fakultet na konsultacije i u biblioteku, pa opet kući, dojila je, pa opet na fakultet i tako u krug, mjesec dana žestokog rada na potpuno novoj temi. Bila sam totalno neispavana, iako sam imala veliku pomoć mojih koji su mi pazili malenu. I opet, sama sam kriva, moram ja sebi zakomplikovati, ne može lakšim putem nikako. A bojim se da ni tada ne bih diplomirala, da me nisu zvali i rekli da će me izbrisati iz registra ako ne diplomiram odmah, pa me frka uhvatila. I sad da me pitaš kako mi je bilo, reći ću ti super, iako ni trena nisam tako mislila dok sam učila, nego sam se sve pitala da li će biti dobro, oću li imati ijednu “rupu”, hoću li stići da prenesem sve što znam… To je išlo dotle da me sam profa zaustavio i na konsultacijama rekao da traži diplomski, ne knjigu.
Vidjećeš kad počneš da učiš, mnogo stvari će ti se iskristalisati, znaćeš iskustvom iako ti se čini da ne znaš. Samo treba početi, prelomiti. Ako imaš podršku 2 osobe, vjeruj mi, to je već dosta.
Kreni, evo imaš i treću osobu da te bodri 
11:47 am
Members
10/12/2011
Offline
Lara 92 -ja sam tesko prosla na prvi porodjaj,isto sam bila u toj depresiji skoro godinu dana. Problem sa dojenjem mi je najvise skodio . I stojim iza toga da majka koja ne doji bebu je sklona toj depresiji( ja sam imala mlijeka za 3 bebe)ali moj mali nije htio da sisa,nije htio bocu….
Vjeruj mi ….trazila sam pomoc od drugih ali niko nije umio da mi pomogne,ili ja to nisam umjela da cijenim. U SVAKOM SLUCAJU SAM SAMA SEBI POMOGLA i sad sa drugim porodjajem je drugacije iako nespavam evo vec 9 mjeseci ni 5 sati dnevno
Najljepsi i najzahtjevniji je osjecaj kad postanete majka ….
10:54 pm
Members
27/08/2012
Offline
Nikolina, razumijemo se onda. Ja jesam uspješno dojila (osim u bolnici), tako da nije to bio problem, ne znam ni sama šta je, hormoni udarili, nisam imala nikoga da mi pomogne oko bebe, stalno preispitivanje sebe da li sam dobra majka, da li griješim u nečemu, neispavanost, zahtjevna beba, noćne more od porođaja (godinu dana sam se budila i strecala i prisjećala se i najsitnijeg detalja, i opet sve to preživljavala), jela sam kao provaljena, samo da bih imala mlijeka, što je rezultiralo ogromnim viškom kilograma, više sam dobila posle porođaja, uništavalo me to što ništa ne mogu da obučem, ne od stare robe, već što, zbog svoje konstitucije, ne mogu naći nigdje u gradu nešto da mogu stati u to. Plakala sam i plakala i gledala sve žive serije, od ujutru do uveče, samo sam se o bebi starala, sve ostalo mi je bilo teško. Suprug je imao razumijevanja, ali sam stvarno prećerivala, pa ni njemu nije bilo lako uvijek da me razumije. Iz kuće nisam izlazila, nikoga nisam mogla da vidim, grozno je bilo… Jedino sam i u svoj toj muci znala sa 100% sigurnosti što ću i kako ću sa bebom, nisam dala da me drugi pokolebaju svojim “pametnim” savjetima (kad su mi trebali, nikoga nije bilo, a kasnije su znali da pametuju kad ih niko ništa ne pita), i zaista sam se trudila da ona ne osjeti da joj je mama “luda” (sa ili bez znakova navoda, kako god). Ona je predstavljala sav moj svijet, ali, koliko god kontradiktorno sve ovo zvučalo, i strah da li ću joj biti dobra majka, je bio ogroman. I, kao što rekoh, ne znam kako sam se izborila sa tim. Nisam pričala ni sa kim o tome, osim sa suprugom, ali, on, koliko god se trudio, nije mi mogao pomoći, dok ja nisam sama prelomila. Povratak na posao je bio spas, koliko god da mi je bilo teško, počela sam da pričam sa nekim, da iznosim svoje probleme, i sve je došlo na svoje. Bojala sam se da će mi razdvojenost od ćerke samo odmoći, ali, na sreću, bilo je skroz suprotno.
Zato sam se i bojala da ponovo ostanem trudna, bojala sam se i porođaja, i toga kakva ću biti poslije, ali sada je već sve drugačije, umijem da se nosim sa problemima. Ima ih naravno, ima i nervoze, i dilema, i loših misli, ali to je sada povremeno, osjećam se ljepše, sigurnije, na debljinu sam, koliko toliko navikla, ne guši me kao ranije. Uživam sa bebom i ćerkom, bez većih opterećenja, samo ono što je normalno za svaku majku.
Žao mi je što tada nisam išla kod psihologa, jer posledice postoje i danas, i na meni samoj, i u kontaktu sa drugim ljudima, ali to je što je. Možda se i ukanim jednog dana da odem.
11:04 pm
Members
27/08/2012
Offline
Eh, da mi je tada bio ovaj forum, možda bi mi sve lakše palo
1:07 pm
Guests
08/10/2010
Offline
Sad tek vidjeh ovu temu. Mamagaga- zelim ti samo reci da moraš pokazati tvojima, vrlo otvoreno im reci, da ti teba njihova bezuslovna podrska. Za podrzati nekoga ne trebaju pare, zemlja, zlato. Treba dobre volje, zelje i mudrosti. Reci im da si napravila svoju listu prioriteta i da očekuješ da te podrze. Nacrtaj im kakvu podrsku želiš i kreni. Ti u svoju listu prioriteta stavi najmanji moguci broj zadataka, ali nek to bude ono sto te zaista muci i cije rjesenje ce poboljšati kvalitet tvog zivota. Ljudi zive zajedno zato da bi, izmedju ostaloga, bilo podrska jedni drugima. Tako ja dozivljavam porodicu. Ja jako puno radim i cesto sam van kuce iako imam troje male djece. Moj muz mi je velika podrska u tome. Mozda bi on radje gledao neku utakmicu umjesto sto mi dovodi bebu da je dojim u pauzi predavanja studentima, mozda bi radije bio u kafani, nego meni da donosi odštampani materijal koji sam zaboravila u frci oko djece da ponesem na neki okrugli sto, mozda bi spavao u nesto sto kuca na kompjuteru tekst koji mu ja diktiram dok dojim bebu kojoj idu zubici pa je nervozna… Isto tako- mozda bih i ja, kao vecina zena koje poznajem, isla po buticima i birala garderobu umjesto sto kuvam i pecem pogaču jer moj muz obožava domacu hranu, mozda bih i ja isla na pedikir i manikir umjesto sto sa njim nesto radim… Zivot mora biti pun kompromisa sa najbližima inace – frustracija nastaje. I ja sam bila u krizi uzasnoj. Bila sam redovan i odlican student sve dok nisam apsolvirala i zaposlila se. Cinjelo mi se tada da je cijeli svijet moj i da je diploma bijedni papir koji mi nikada nece trebati. Doslo je jedno, pa drugo dijete, puno posla, zidamo kucu od plata…. Nije tu bas bilo mjesta za ucenje. Iskreno – ni zelje. Nas obrazovni sistem je toliko jadan da mi je bilo muka od svih silnih dr i mr koji ni padeze ne znaju. Nisam zeljela trošiti vrijeme da bih imala diplomu. Moja majka i muz su željeli taj papir. Zbog svega onoga sto su oni učinjeli za mene ja sam im ga, na kraju, i poklonila. Vjerujte mi, ni dan danas, mi ne znaci nista. Cak je nikada ni u radnu knjižicu nisam upisala.
Raspisan se. Hocu reci da nije sramota kucati na vrata koja želiš da ti se otvore. Trebas podrsku – trazi podrsku. Ako i ne uspijes, a hoćeš, ti ces biti ta koja ce nositi teret neuspjeha a ne oni.
11:01 pm
Members
15/12/2011
Offline
Marijana veliko hvala na savjetu i divnim rijecima podrske.
Nekako sam pokusavala al mi ne ide stoga definitivno zbog razno raznih svojih problemcica u glavi oko kojih se vrtim mi treba neko strucan ..ili pak mozda ja sve previse primam k srcu
10:31 pm
Members
22/02/2013
Offline
Postovani,
ja sam master psiholog klinickog usmerenja i prakticar psihoterapijskog pravca Transakciona Analiza (psiholosko savetovanje i psihoterapija). Doselila sam se u Podgoricu. Nisam sigurna koliko je po pravilima foruma dozvoljeno da dam vise informacija, ali me mozete kontaktirati ovde ili putem mail-a ([email protected]) sa svim pitanjima koja vas interesuju.
Most Users Ever Online: 287
Currently Online:
67 Guest(s)
Currently Browsing this Page:
1 Guest(s)
Top Posters:
mamika m: 1304
Ana P: 543
lara92: 415
Budimka G: 386
svetlana22: 335
Cekalica N: 333
Member Stats:
Guest Posters: 232
Members: 3374
Moderators: 0
Admins: 0
Forum Stats:
Groups: 7
Forums: 33
Topics: 1045
Posts: 23482
Newest Members:
jelenabozovic, Dusko Mihailovic, testuser, _270, _269, _268Administrators:
