Loguj se
Registruj se
Home
Topic RSS
(0 votes) 2:27 pm
Marija said:
takva sam i ja bila sa prvom bebom a sad ih najvise volim kad spavaju
Najljepši su kad spavaju
Kao mali andjeli….
3:23 pm
moj recept protiv potencijalne depresije (iz iskustva,sad kad Kosta ima 3 i po godine i kad vratim film,a sto puta sam bila na ivici suza jer ipak,koliko god da je to lijepo i da uzivas,ti potpuno promijenis nacin zivota i treba se snaci u svemu,): od prvog dana sve,ali sve poslove oko bebe dijeli sa suprugom (koliko on moze od posla i sl,ali moze sigurno dosta),ja sam inace osoba koja nista ne voli da radi sama i niciju pomoc nisam odbijala,naprotiv…ko god da pita da svrati,ja sam za..ako nista drugo,da popijes kafu,podijelis neku brigu oko bebe,da ti se pomogne i oko kuce ali i oko bebe….onda,moja beba se rodila u avgustu i mi smo od njegovog 11. dana krenuli u setnje i bukvalno od tada svakodnevno…ja sam imala problema sa dojenjem,nesto smo kombinovali sa vjestackim,zatim bebi je imao uzasne grceve,bili smo i pod stresom i nesipavani,ali ja uopste nisam spavala danju,vec bi ga stavila u kolica (a imala sam super kolica i toooliko su mi dobro dosla,napr on zaspe u korpi,ja je samo skinem,ubacim u taxi,drugi dio u gepek,podjemo do grada,zovnem neku od drugarica ili muza da izadje na pauzu da popijemo kafu i sl) i tako sam ja stalno bila u kontaktu sa odraslima,sto me je psihicki spasilo..takodje,posto sam stalno setala i oko zgrade,brzo se sretnes sa majkama iz kvarta i eto ti drustva i za pricu oko bebe ali i za kafu….onda napr,nosila sam vjestacko mlijeko sa sobom,tacnu dozu prokuvane vode u bocici i kad dodje vrijeme za hranjenje,ja u kafic zamolim konobara da mi stavi pod vrelu vodu onu bocicu (ako se voda ohladila),ubacim mlijeko u prahu i eto-jedemo napolju..majkama koje doje je jos lakse….uvijek sam sa sobom noslila rezervne stvari za bebu,cak i cebence u sred ljeta ako slucajno zahladni i sl,da ne moramo da se vracamo kuci…mi smo sve radili napolju,sto puta sam mu presvukla pelenu na klupi,kad smo poceli da jedemo kasice,unaprijed bih ih napravila kuci,tako da kad krenemo,ubacim u kolica i onda mozemo da jedemo i napolju..pazi,ja sam bila fizicki preumorna jer ti se samo od setnje umoris,ali sam zato psihicki bila super (meni je moje drustvo i moj suprug na neki nacin bio psiholog,jer sam ipak “dusila”) a i beba-zdrav vazduh samo prija…e,sad ako neko vise voli ad ostane kuci,da cita knjigu,slusa muziku,spava,sto god..treba to da radi…jednostavno,to je tvoj zivot,beba je na prvom mjestu ali to ne znaci da ne mozete zajedno da uzivate….
i ne opterecuj se unaprijed,dozivljaj je prelijep,sigurno ces uzivati u tim novim emocijama
5:41 pm
I mi smo se odmah bacili na setnje iako je rodjena u oktobru,e sad je vrijeme uzas,pa nam je malo dosadno….a inace smo za svaku akciju 🙂
10:31 pm
Imala poslije prvog porodjaja, prije 8 i po godina,Uzasno…. Plakanje, nespavanje, grcevi u grlu, empatija… Krijes se od ostalih jer znas da nesto s tobom nije ok….. Zaglavih na tabletama* tri puta htjela da se bacim s mosta… itd…. I prošlo je onog momenta kad sam odlučila da samoj sebi pomognem…. počela sam da šetam, što pisaše Nikolina, sve smo radili napolju…. I drugi put sam se opterecivala da li ce se vratiti, ali pribjegoh oprobanom receptu(šetnje što više) i prođoh bez posledica…. Kad me srela doktorka, psihijatrica, oduševila se….(mada sam svojevoljno prestala da idem na seanse)
Budite pozitivne i smirene, pratite svoje bebe i koristite svaki momenat za sopstveni odmor( prašina, šerpa i krpa će uvijk sačekati)
11:10 am
Žena treba da nađe vremena za sebe.Mi smo nekako naučeni da se nikome ne zamjerimo,kad nam dođu gosti da ih lijepo ugostimo.A žena koja ima malu bebu prvo treba da misli na sebe,da je sita,srećna naspavana pa onda može da bude dobra i bebi,dakle ja pa beba pa svi ostali.
Zatim,šetnje.Ma kakvih 40 dana,izlazite odmah.Lijepo utoplite i sebe i bebče i prijaće joj svjež vazduh više nego klima u kući.Ja nisam samo izašla kad je trotoar bio pokriven snijegom,a i tada sam šetkala terasom.
I još nešto.Dojenje.Meni je najveći stres bio kad beba ogladni pa ja se krijem da dojim kao da ne znam šta činim.Sad dojim i pred bratom,i ocem,nije me sramota,a i njih sam navikla.
Nisam OT jer sve ovo je meni uvlačilo nervozu,i moglo dovesti do depresije.
1:07 pm
I ja sam se uzasno plasila depresije. Narocito zato sto sam (rekli bi neki) baba prvorotka . Sve sam ja naucila teoretski, pripremila se, ali… Tezak porodjaj, nisam sjedila cijelih 40 dana (mnogo razrezana, rana popucala, pa opet usivana posle 15 dana od porodjaja). Srecom, mama mi je bila mjesec dana posle porodjaja, pomogla oko spremanja kuce i rucka, bebu se isprva plasila da uzima 
, ali, ja sam se odlicno snasla. Medjutim, hvalata sam se kako placem od srece, ne mogu da se zaustavim, JA imam dijete!!! Koja je to sreca bila (razumijete me sve), a i kod svekrve i kod mojih je to prvo unuce. Zvrckao je telefon po cio dan, posle sam ga gasila, jer me nervirao. Sto se tice gostiju, kod nas nema dolaznika kako ko hoce – pita se i najavi. To mi je bio spas, ako nisam raspolozena, spremicu se za sl. put. Posle 42 dana smo posli u PG kod mojih, svaki dan sam setala po Toloskoj sumi, bila vani, dojila pod smokvom ispred kuce, skoro svako vece smo bili na korzou. Kupala sam je u bazenu sa 55 dana, a meni je prijalo isto, iako je promjera jedva 1,5m. I pored svega bilo mi je tesko! Najvise me mucila razdvojenost od mm-a, jer je on morao biti u Bg-u i raditi. Jedva sam sacekala njegov odmor. Sa njenih nepunih 3 mjeseca isli smo na more, insistirala sam kako bih odrzala svoje dobro raspolozenje. Mada, na moru me izmucila, mlijeko mi prestajalo, malena stalno bila gladna, slabo je i napredovala, pa mi je presio svaki ulazak u more jer bih morala da izlazim pod hitno (a mm se odmorio i naplivao meracki). Najvise sam voljela vecernju setnju, kad malecka zaspi. I po danu smo setali sa njom, dosta duga tura: Igalo – HN, ali mi je prijalo. Voda me smiruje, pa kad me uhvati nervoza, odemo na dvosatno krstrarenje Dunavom i Savom, cisto da napunim baterije.
Medjutim, nervoza moze da nastupi uvijek: vecinom dana sam sama sa malenom, kad uhvati snijeg i led i -15 stepeni, i po 10 dana ne moze iz kuce, gdje god bih htjela poci, daleko mi bez kola, vucem se sa torbama i preobukom o ramenu. Htjela bih, ali, ne moze, pa sam se pomirila sa situacijom. Nekako se snalazim, bitno je da me nije stid sto biramo kafice sa sirokim lezaljkama, pa kad izadjemo na cio dan, ja fino namjestim mom djetetu da spava (cebence ispod, cebence preko, jastuk za pod glavu). Uglavnom nam se nasmijese, nisam vidjela nikog do sad da je kolutao. Imamo slike njenog spavanja po cijeloj Srbiji i Crnoj Gori (u vozovima, autobusima, brodu, na moru, na planini, bazenima, u kaficima, restoranima, u slingu, MT-u, ma samo navedite). I valjda, to me spasava, jer, cim sam u kuci po danu, a same, svrbe me prsti, pa moram nesto da radim, a onda se ne igram dovoljno sa njom. Jos jedan savjet, uljucite djecu u sve sto radite, barem je meni pomoglo: sirim ves a malena broji stipavice, ucimo boje jer sam kupila sarene, vadimo sudje iz masine, pravimo kolace, dam joj da sije brasno kad mijesim hleb (mada mi je kuhinja u haosu posle), pomaze mi da vrtimo mlinac za orahe… I onda ucimo sta je sta, probamo, umazemo nos jedna drugoj. Pomaze ona meni, ja njoj 
8:19 am
patila sam o ppd poslije prvog porodjaja, cini mi se jer sam bila mlada
i skroz nespremna za ulogu majke iako sam imala 23g.
Petar se rodio pred NG, ostali smo u bolnici 7 dana jer je on dobio zuticu a
ja sam bila u uzasnom stanju.
Porodjaj je bio lak ali bolovi nakon njega su ostali i bivali sve jaci,
karlica i kukovi su mi se raspadali zahvaljujuci tome sto sam se ugojila 25-27kg,
uzas.
Onda sto je neka od vas rekla, plakala sam od srece kao da sam prva koja je rodila.
Znala sam da lezim pored njega dok spava a ja ga gledam i placem od srece i ljubavi.
A vec u sljedecem momentu pomislim a sta ako mu se nesto desi ako se razboli ako….i
onda u plac od tuge i nemoci….
Ufffff, kakve sam misli gajila u svojoj ludoj glavi mislila sam zavrsicu u Dobrotu.
A sto se tice kucanskih poslova od njih sam bila oslobodjena, svekrva mi je sve pomagala nije bilo potrebe jednu pelenu da opeglam a ne da spremam po kuci.
I jedina me razumjela tada, na cemu joj dovijeka hvala 🙂
a drugi porodjaj 2g nakon prvog, sve je bilo ok i sa glavom i sa tijelom 🙂
iskreno se nadam da ce i sad biti tako…
12:52 am
Members
06/03/2012
Offline
Prosla sam uzasan period nakon porodjaja, ne znam kako bih to opisala. Porodjaja sam se uzasno bojala, ne sebe, jer znam da cu ispostovati sve kako treba i poslusacu sestre i necu obracati paznju na njihove perice, ali nisam ocekivala takav razvoj stvari nakon poroda. Pa, da pocenm ispocetka 
kad sam ostala trudna prva dva mjeseca sam bila luda zena, sve sam mrzjela, svi su mi isli na zivce, tolerancija za gluposti 0. Kasnije su se hormoni stabilizovali, naviklo se tijelo na malo bice i sve je postalo mirno i divno, cijela trudnoca mi je bila takva.
I dosao je porodjaj, kako sam se bojala da sto ne podje po zlu, ali nisam pitala sta se desava nakon porodjaja, mislila sam da si nakon toga, smijete se, sasvim kao nova, malo bolucka rana i to je to. Ali… rez mi nije bio velik, ali bio je na nezgodnom mjestu i nisam mogla deset dana ni da sjednem, ni u toalet normalno, muz mi je pomagao da udjem u kadu i izadjem (kakva je sreca imati muza na koga se mozes osloniti ) I ovaj uvod je, mozda, i potreban za dalje.
Onda je krenuo hormonski disbalans, nerviranje iz cista mira, histerija na muza, bijes, uzasan bijes, onda tkz. mirnoca. Uzasan je osjecaj kad ti neko kaze da se plasi tebe i tvoje reakcije sljedece. Nakon toga, potpuna povucenost, ne zelim da se eksponiram u drustvu, da pricam, lose mi je od ljudi. Sasvim suprotno od onoga sto sam. Dotuklo me je to sto nisam imala dovoljno mlijeka i pored toga nisam odustala, nema sto nisam pokusala (inace, pijem dva litra vode dnevno) sok od jabuke, kuvani jecam, sve slatko sa serbetom, a onda kad god imam neku “psiholosku” rupu u sebi pocinjem da se prejedam. Ogromna tezina koju konacno pocinjem da skidam.
Ne osjecam sebe kao majku, imam osjecaj da ne zelim sve ovo, da zelim pobjeci od svega… Uzasan je taj period bio i nadam se da je iza mene i znate sto je najgore bilo, to sto nece niko da podijeli svoje iskustvo sa mnom, svi grade sliku idealnih majki i ja sve vise tonem, dok jednog dana nisam popricala sa zenom koja je me zna cijeli zivot koja mi je rekla da je to normalno kroz sta prolazim da nije nista strasno. I rekla mi je da uzimam 300g magnezijuma, vitamin B6, i mjesavinu caja od hajducke trave, lipe i kantariona, tri solje, tri puta dnevno, prije svakog obroka i to stvarno pomaze mi.
Uzasno zvuci, sve ovo, ali ja sam kroz sve to prosla. Kakav je to uzasan period, period neosnovane tuge, podivljalih hormona, bijesa, apsolutni nedostatak libida….
Nadam se da t ostavljam iza sebe, ali podrsku koja sam imala od svog muza je nevjerovatna i on me spasio i vukao koliko moze da ne potonem jos vise. I tek nakon deset mjeseci ja uzivam u tome sto sam majka i nadam se da ce hormoni naci svoju ravnotezu, jer post – porodjajna depresija je strasno teska, barem meni bila.
Ono sto je jako vazno je da oporavak od trunoce i porodjaja ne traje 40 dana, vec babinje traju 60 dana, a hormonima treba godinu do godinu i po dana da se smire.
Mozda sam oduzila, ali ovo je moje iskustvo
11:10 am
Members
27/08/2012
Offline
U koliko sam se samo stvari pronašla na ovoj temi. Da mi je bilo tada da znam da nisam jedina osoba u okolini, a da joj se to dešava. Čitala sam ja dosta o ppd, ali nisam znala nikoga da sa mnom podijeli to iskustvo. Sve su super majke, sve stižu, nema nekih većih problema, prelijepo se osjećaju… a suština je da, izgleda, ima toga prilično, samo što rijetko ko govori o tome. Zato mislim da bi trebalo što više pisati na ovoj temi, možda će nekome pomoći.
Pisala sam na drugoj temi o ovome, ali sada kada to pročitam, izgleda mi kao da nije bilo tako strašno, a jeste. Zaboravila sam dosta toga, i drago mi je da mi iz ove perspektive sve to sada izgleda kao daleka prošlost i da sada ne mogu sve opisati onako kako bi to bilo kada mi se događalo.
11:50 am
Members
06/03/2012
Offline
Normalno je da PPD ima i nekome prodje odmah, a kod nekog potraje i normalna je jer nama, trudnicama 
, su hormoni radili u tri smjene da bi sve stigli – i pomoci nase funkcionisanje, bebino, a samim tim ucestvovati u formiranju novog organizma i ne moze poslije porodjaja se sve vratiti isti tren u normalu. Sad zvucim kao uciteljica, ali treba podijeliti ovakve stvari iz prostog razloga da bi porodilje znale da sve sto se desava nakon porodjaja je normalno, da nisu lude, lose majke, supruge, da je normalna losa organizacija..
Lara, kroz isto smo prosle, jer sam ja mislila da sa mnom nesto ozbiljno nije u redu iz drugih iskustava.
I mislim da bi bilo dobro kad bi u DZ postojao i psiholog koji bi majkama pomagao da ovaj period prodju lakse ili da se organizuju grupe podrske u saradnji sa DZ.
12:20 am
Members
27/08/2012
Offline
Bojim se Manja da se to neće dogoditi u bližoj budućnosti. Evo ne daju pare ni da se pomogne majkama kada je dojenje u pitanju, a ne još da brinu i o njihovom psihičkom stanju.
9:29 pm
Members
06/03/2012
Offline
meni je najogre od svega sto se nadam necemu dobrom i dalje i svaki put me realnost raspali po nosu iz sve snage… Ne znam sta da kazem za ovo, ali valjalo bi da mi koje smo prosle PPD napravimo neku grupu podrske, mozda glup prijedlog, ali vrirjedjelo bi
10:01 pm
Members
27/08/2012
Offline
Manja, tebi je freskije i mozda su ti zato jaci osjecaji. Ja, iskreno, ne znam dz li bih bila u stanju da se vratim u taj period, da prozivim to ponovo, i ne vjeerujem da bih tako mogla pomoci nekome.
12:47 am
Members
06/10/2011
Offline
To sto su neke od vas prosle kroz postporodjajnu depresiju, a neke ce tek proci, uvijek imajte na umu da to nema veze sa vama licno, niti sa vasim ukucanima. Jedini krivac postporodjajne depresije su hormoni, jer su vasim tijelom 9 mjeseci vladalijedni hormoni, a nakon porodjaja naglo pocinju da vladaju drugi. To je veliki sok za organizam. Kad nivo hormona dodje u normalnu, onda prestaje i postporodjajna depresija.
To bi trebalo da znaju sve zene koje se plase da ce ih uhvatiti postporodjajna depresija.
11:50 pm
Members
21/08/2013
Offline
Odavno se spremam da napisem svoje iskustvo na ovu temu. Vise od godinu dana niko se nije javio sa ovim problemom. Moram da kazem da je mene strefilo kao grom iz vedra neba. Porodila sam se 24.11.2013.sa cetvrtim djetetom. Porodjaj je prosao super, posla u 8.30 a porodila se u 10.20. Bebac dobio 10, ja takodje, tretman odlican, osoblje neocekivano predusretljivo, boravak u bolnici kratak… sve u svemu odlicno. Dolazak kuci je protekao dobro, muz i djeca zadovoljni, jedva su cekali da dodjemo. Dobili smo super patronaznu sestru koja nam je dosla dva puta i ponudila se ako treba da ce jos dolaziti. Ovo dovde je sve super, a onda krece tezi dio. Dojenje je islo malo teze. Zadnji put sam se porodila 2001.god i sad je trebalo sve ispocetka. Bebac je stalno plakao, gladan. Bradavice mu velike, ne moze da uzme dobro, pa mi na obije napravio ragade. Ja ga dojim a sve mi suze idu. I tako su krenuli nasi dani i noci – on malo spava , ja jos manje. Izgubila sam apetit, jedem na silu, malo pijem – ne mogu. Uzas – a hocu da ga dojim. Na prvu kontrolu – sok, za 17 dana dobio samo 30 gr. od kilaze sa kojom smo izasli iz bolnice. Veci se rodio. Tada mi dr kaze da mu dodam formulu i dotuce me jos vise. Da sam bila normalna ne bi mi to tako tesko palo. Poslije toga ja i dalje samo dojim, i samo onda kad on bas puno place dozvolim muzu da mu napravi bocicu. Dr kaze da dodjem za dva dana da vidimo kako ide i on tada dobije 100 gr. a za nedelju 450 i to bude pokazatelj da sve ide na bolje, ali moja glava to ne prima. I dalje jedem i pijem na silu (ko da ono mene jede), stiskam zube – dojim (ragade i dalje bole, na jednoj bradavici rana stoji puna 2 mjeseca), u stomaku grc kao i u glavi, koji mi ne da da zivim. Premorena, ne mogu ni da spavam. Danju mi je dolazila majka da mi obavlja poslove po kuci, rucak i ostalo. Ja sam bila potpuno nesposobna, obuzimale su me samo lose misli, tuga,paranoja, a zao mi zbog djece. Ne bih da oni vide, a ne mogu da sakrijem. U pocetku sam plakala, a kasnije nijesam mogala ni to. Muz me je spasio. Stalno smo isli u setnju, bebca u kolica, i setaj kad god je bilo moguce. A vrijeme je bilo super, srecom. Dugo smo razgovarali, satima. To me je izvuklo. Moram da kazem da sam ja na vrijeme prepoznala da je to depresija, pitala mnoge o tome, nijesam krila i mislim da je to jakao vazno. Da ne duzim vise, jer ima jos toga, zelim da kazem da je sve proslo, ali je bilo tesko, i ne mislim da je to stanje koje treba zanemariti. Znam da ppd moze dovesti do smrti ako se ne prepozna i ne tretira na pravi nacin. Pri tom ne mislim da moraju da se koriste ljekovi. Razgovor je najbolji lijek za to. Zbog toga prihvatam predlog MAnje od prije godinu dana, i predlazem osnivanje grupe podrske za zene koje su prosle bilo kakav vid postporodjajne depresije. Mozemo se okupiti da podijelimo iskustva i pomognemo onima kojima je to potrebno. Ako bude zainteresovanih, ja se javljam, praticu postove, pa se dogovaramo.
9:47 am
A vidji koliko nas je odje! Trebala si odmah pisati, mogli smo barem djelimicno i mi malo pomoci:) Izmedju ostalog i zbog toga organizjemo okupljanja mama, nije samo zbog trudnoce nego i perioda poslije. Pa popricas sa drugim zenama, o istim ili slicnim temama pa ti barem malo bude lakse.
Mjesto za okupljanje je tu, ali ajde da smislimo i kako okupiti st veci broj. MOzemo i neko druzenje sa psihologom da organuzujemo, pa i za trudnice da budu pozvane, mozda da znaju sta se moze desiti, mada svi cesto razmisljamo o tome Meni se nikada nece desiti. I ja sam tako bila ubijedjena, pa mi se desilo, i preraslo je bilo u ozbiljniji problem koji je trajao.
11:12 am
Members
21/08/2013
Offline
E da sam ja mogla pisati. To ne mogu da objasnim, ni citanje ni pisanje ni bilo kakva vrsta posla ili obaveze nije dolazila u obzir. A i tebe sam smarala, hvala ti na razumijevanju i pomoci.
Slazem se sa tobom, moze svakom da se desi i zato bi valjalo da se sastanemo. Sta predlazes, kako organizovati? Sad sam tu tako, da sam spremna za sve vrste dogovora
10:06 am
Evo nam prilike. Ove sedmice cemo se u Roditeljskom kutku u Bojama Jutra na TV Vijesti baviti ovom tematikom. Da nijesi raspolozena da budes i ti gost uz psihologa, da kazes o svom iskustvu i da mozda tu najavis i pozoves sve zene koje su imale tih simptoma ali i trdnice da se jave i prijave za okupljanje i grupu koju bismo napravili
8:33 pm
Members
21/08/2013
Offline
Da se javim povodom ove teme da i drugi znaju, emisija je sjutra u 8 i iskoristicu tu priliku da pozovem mame i trudnice da se jave da oformimo grupu podrske.
2:16 pm
Members
21/08/2013
Offline
Iskreno se nadam da su mame u odlicnom stanju poslije porodjaja i da sve ide svojim tokom i kako treba. Ako neko zeli da zna nesto o ovoj temi, kako da prepozna ili kako da reaguje ako ima neke od simptoma ( gubitak apetita, nespavanje, konstantan nemir i strah, nemogucnost da se vratite svakodnevnim obavezama) javite se, ja sam voljna da vam kazem kako sam se ja izborila sa tim.
Ako buduce mame imaju kakvo pitanje, tu sam. Mozemo da oformimo neku grupu da se sastanemo, jer je razgovor o problemu, pola resenja.
Most Users Ever Online: 287
Currently Online:
77 Guest(s)
Currently Browsing this Page:
1 Guest(s)
Top Posters:
mamika m: 1304
Ana P: 543
lara92: 415
Budimka G: 386
svetlana22: 335
Cekalica N: 333
Member Stats:
Guest Posters: 232
Members: 3374
Moderators: 0
Admins: 0
Forum Stats:
Groups: 7
Forums: 33
Topics: 1045
Posts: 23482
Newest Members:
jelenabozovic, Dusko Mihailovic, testuser, _270, _269, _268Administrators:
