Pre tri meseca rodila sam decaka u 31. nedelji trudnoce. Odmah nakon rodjenja prebacen je na neonatologiju i tamo je proveo puna 2 meseca. Dijagnoza – nekoliiko, sve u svemu, bilo je prillicno cupavo (1230 gr, sekret na nerazvijenim plucima, infekcija neka zagonetna za koju cak ni na otpusnoj listi ne pise kakva je biila, a jedva se zbog nje izvukao) itd. Ipak, moj maleni je sve prosao bez aparata ii uz samostalno disanje. Danas je kod kuce sa jedom hernijicom (za koju sestre sa neonatologije, za razliku od dr, kazu da je uobicajena kod prematuriteta i suzenjem plucne aorte za koju kazu da je dosta bezazlena (koliko to srcana mana moze biti) i da se moze povuci. Vodi nas dr Banjac za koju zaista imam samo reci hvale, mada smo stvarno duuuuzni svim lekarima, bolje reci lekarkama, tamo. Sada je on pomalo mlitav, kako oni kazu, ne odize bas zadovoljavajuce glavicu, nozice, nemam pojma, refleksi su kao slabiji. Moramo na fizikalnu. Zanimaju me sva iskustva vasa, jer se pomalo brinem kako ce sve to ici. Takodje, pitam se da li i ako ne, zasto ne postoji kod nas nikakvo udruzenje roditelja prevremeno rodjene dece…Mislim da bi takva neka organizacija bila uzasno blagotvorna za sve takve roditelje koji su, bas kao i njihova decica, veliki borci. Jer, pitanja je uzasno mnogo, a odgovora, nazalost, porazavajuce malo na odeljenju neonatologije.