I da dodam… Prije nego što sam počela da čitam postove na ovom forumu i tekstove na netu (u toku trudnoće), nisam imala pojma da tokom dojenja može postojati niz nekih problemčića koji se, uz malo truda, mogu prevazići… Naivno, mislila sam da tu nema nikakve filozofije. Staviš bebu na dojku, i to je to. Kako sam počela da se informišem, još više sam utvrdila svoju želju da dojim i bila sam pripremljena na sve, pa samim tim sam bila spremna da se borim za to. Mogu da pretpostavim da majke koje nisu informisane o svemu tome, i koje naivno očekuju da je to najlakša stvar na svijetu, mogu mnogo brže odustati i sigurno se lakše daju nagovoriti da pređu na bočicu. Možda bih i ja bila jedna od njih, da nisam počela da čitam o tome još u toku trudnoće.

Evo da dodam i još jedan slučaj. Jednu moju poznanicu (koju i ne gledam prečesto) sam još pri kraju njene trudnoće pitala o dojenju, tj da li želi da doji bebu i način na koji mi je odgovorila pokazivao je da to iskreno želi i da se raduje tome. Još tada sam joj objasnila da ukoliko se jave problemčići da ništa ne brine, da me slobodno zove, uputila sam je i na ovaj forum kao i na sajt superbeba. Kad se porodila, par dana pošto je izašla iz bolnice, zvala sam da čestitam i naravno da pitam kako ide dojenje. Tada je sve bilo ok, malecka je sisala na svaka 2.5-3 sata… Nakon toga sam je zvala svakih 15-20 dana, i onako usput pitam kako ide. Uvela je dohranu (AD), malo. Objasnim joj ja sve o ponudi i potražnji, i opet uputim na internet izvore. Sledeći put kad sam zvala – daje dohranu još više. Itd. da ne dužim, sad sam je zvala – beba ima 2 mjeseca i sad mnogo više pije iz bočice nego što sisa, jer “nema mlijeka”…

Žao mi je jer je žena stvarno željela da doji. Pa što je krenulo naopako? Previše je lako dati tu prvu bočicu formule (sjećate se da sam i ja kukumakala ođe – možda je gladna, da joj ponudim ad? a plakala sam kao kiša taj jedan put kad joj je moj muž davao bočicu). Poslije te prve bočice formule ide i druga, pa to bude svaku noć pred spavanje (jer grudi tada izgledaju prazne), pa onda dođe skok kad bi beba nonstop jela, e tada definitivno “mlijeka nema” ili “nije dovoljno jako”, pa brzo formula potpuno zamijeni majčino mlijeko.

Da pomenem i još jedan slučaj poznanice koja ima ćerkicu istog uzrasta kao moja (upoznala sam se sa ženom i sretala na pregledima tokom trudnoće). Ona je brzo nakon što je rodila, možda nakon nekih 10tak dana ili manje počela da daje formulu uveče. Kad sam je pitala zašto joj daje, da li misli da joj je beba gladna, rekla je “da mi bolje spava”. E i njoj sam dosadila pričom o ponudi i potražnji i o tome da možda će joj beba bolje spavati ali će smanjiti količinu mlijeka i da joj nikako ne daje formulu – i žena me poslušala (iako je bliža okolina nagovarala na bočicu)! Evo i dalje vrlo uspješno doji, bez imalo formule

Ne znam kakve su aktivnosti u planu u udruženju ali bi možda bilo korisno napraviti jedan priručnik o dojenju koji bi se dijelio u DZ i privatnim ordinacijama. Oni UNICEFovi pamfleti ne kažu ništa pametno, jer (skoro) svi znamo da je dojenje važno i najbolje. Mnogo bolje bi bilo ponuditi informacije o ovome što pišete ovdje – skokovi, ragade, mastitis itd. Možda je ovako nešto i već predlagano…

Usput imam i jedno pitanje. U formulaciji da 95% (ili koji god procenat) majki može da doji, da li ima majki koje NE MOGU da doje a da to nije iz zdravstvenih razloga (HIV, jake antibiotske terapije i sl)? Jer po meni i te majke koje imaju takve zdravstvene razloge mogu da doje (odnosno sposobne su, imale bi mlijeka) ali ne bi trebalo tj ne bi smjele.