Nije baš klasični štrajk dojenja, ali ima nekih simptoma poslije podne. Uveče fino jede i spava, ujutru isto tako, ali evo par dana negdje oko 12,1 popodne nastaje haos, plače, traži sisu, malo jede pa je izbaci, pa opet plače, dam mu drugu, malo sisa, pa opet plače i sve tako u krug. I onda se tako unervozi da nema toga što ga može smiriti, ni igračke, ni nošenje, ni pjevanje, ma ne znam ni što sam sve probala. Dere se iz sveg glasa dok se ne umori pa zaspe. Onda bude ok i oko 7,8 opet nastaje haos, i tako svakog dana. Nije mi jasno šta mu je, nije prehlađen, ne boli ga uvo, ne muče ga gasovi. Jedino što mi pada na pamet jesu zubići, ali čini mi se da je rano i ne bi se reklo po desnima, ali bala nenormalno, i trpa stalno ruke i igračke usta, a i bradavicu zna da glođe, pa da trzne jako sa nje. Šta bi još moglo biti? Ne bih rekla ni da mi fali mlijeka u tim časovima, mada svakako razmišljam i da nije gladan. Je li moguće da se toliko unervozi ako mu se samo spava (ćerka je tako znala kad joj se spava, a ne želi da zaspe, ali nije bilo u ovolikim razmjerama čini mi se). Inače je od jedne potpuno mirne bebe u zadnje vrijeme postao sušta suprotnost. Više ga ne smijem ostaviti samog ni sekunde, iz ljuljaške je za malo iskočio, stalno traži da se nosi, da gleda čovjek tv i sve me više podsjeća na sestru mu.

Nama je identično bilo po noći, a sada se opet vratio na ono 6 sati, pa 2,3 sata.

Danas mi je rodbina podigla pritisak na milion. Bili u gostima i njega uhvatila standardna nervoza ovih dana, oće sisu, neće sisu, plače, mada mu je i gužva smetala, a oni svi skočili na mene – daj mu flašicu, moraš da mu daš, vidiš da plače, da je gladan, joooooooooj, ja nervozna, onda i on još više. Da mi je samo znati zašto svi ljudi daju sebi za pravo da se miješaju u to kako će i da li će majka hraniti ili dohranjivati dijete. Pa onda, moraš da mu daješ već jabuku?????? Grrrrr Svi zagraktali u glas, da su i oni tako kad je beba počela da bude nervozna dodavali flašicu, nema to veze, ništa im ne fali. A FALI brate, nego vi ne znate, a ja stvarno nemam živaca da vas ubjeđujem kad ste vašu djecu podigli, puštite me da ja ovu moju podižem kako znam i umijem. Malo podrške ne bi bilo na odmet, ali kad je već ne mogu dobiti, ćutite!!!!! Uf, ovo mi je trebalo da izdušim, jer pred njima nisam mogla.

Ja sačekala da se malo smirimo, i ja i beba, povela ga fino u sobu, i u miru i tišini beba se fino naručkila i zaspala.

Ali, ne čudim se ja njima, tako su im doktori savjetovali, čim ti je beba nervozna na sisi – gladna je, treba dodati flašicu. I tako, flašica po flašica, mlijeka sve manje, i onda jednog dana nema ništa. Mojoj sestri je dr savjetovala za ćerku da počne dohranu sa 3,5 mjeseca jer je napredovala 800 ???, a sinu koji je napredovao 1,2kg isto da počne pošto je krupan pa je gladan, ne može mu ona mlijekom zadovoljiti potrebe. Kakve nebuloze. A kad ja kažem da sam čitala po internetu, ma pusti internet, tamo svašta piše, bolje zna doktorica. A ta dr što bolje zna, joj npr nije umjela pomoći kad je imala prejak refleks otpuštanja, pa se beba znala često zagrcnuti, već joj je samo rekla da je malo napredovala (rekoh prije 800), i da joj uvede dohranu, pa čak i da prestane dojenje. I ona je poslušala.