Ana PG said 

Opet, i kod ovakvih situacija izbor nije uvodjenje AD mleka na duze staze, vec da se majka  i beba nauce efektivnom sisanju.

Hvala Ana, ja od silnih pitanja zaboravih najvažnije, naravno da treba popraviti dojenje, mislila sam na uvođenje makar jedne flašice dnevno do prevazilaženja problema. Vidim i na forumu da dosta žena muče iste nedoumice, i da se većina brine da li je beba gladna, makar neki dio dana, i kako to prepoznati, a ne biti previše subjektivan.

A to za pedijatre bi bilo super, ali se opet bojim da svaki vodi svoju politiku. Čak sam čula da prirast težine računaju od porođajne, a ne od najniže postporođajne, kako sam shvatila da bi trebalo. Ovaj pedijatar kojeg sam pominjala je insistirao na tome, čak je i zvao mlađe kolege. Po njima je onda moja beba samo nazadovala, jer sa skoro mjesec nije povratio porođajnu težinu, a po svim pokazateljima nije bio gladan. Nego, prošli smo sve to i nastupili su bolji dani, ali mi se nekad vrati to pitanje, da li je ipak nekad bio gladan, a da ja to nisam primijetila od prevelike želje da ga samo dojim i ne dam ni da okusi formulu (sem onog što je, nažalost, morao piti u porodilištu).

Ana PG said

Uvodjenje AD mleka da bi se prevazisao problem nije preporucljivo iz prostog razloga sto samo dojenjem se problem sa dojenjem moze prevazici.

Resenje je slusati bebu i njene potrebe, bebi kad treba vise mleka ona ce vise i plakati i cesce traziti da sisa kako bi sebi tu kolicinu stvorila.

To je definitivno suština problema dojenja.

A ja opet ostah nedorečena, ne da mi bebac, mislila sam prevazilaženje problema, ako je malo mokrih pelena isl.

Pisala sam već negdje da sam bila i kod privatne dr koja zbog male tt i, po njenom, male mase na butinama, guzi, rukicama (što jeste bila činjenica), idemo u bolnicu na ispitivanja, rekla je “znaš kako bebi guza i butine izgledaju”.  Nisam je poslušala, da ne bih ostala bez mlijeka, jer smo i tih dana bili u nekom skoku. Dr iz državne mi je objasnila da ne može ni biti sala jer je mala tt. Mislim da je bila u pravu, ili je meni tako odgovaralo da vjerujem. Ali ja sam, u svakom slučaju, bila potpuno zadovoljna svojom bebom. I ima on sada već finu guzu, butkice i rukice, ne pretjerano, ali može se fino uštinuti.

Kristina, apsolutno se slažem sa tobom da ako dijete nije vitalno onda se mora slušati, nema druge. Ja sam se posle više nedjelja malog dobijanja kilaže taman bila pripremila da ako sad ne bude bolje, da će mi savjetovati uvođenje AD i da moram prihvatiti, a bio je izrazito vitalan, a on je te nedjelje dobio cijelih 280 grama, mojoj sreći nije bilo kraja.

Druga je stvar što mi ova doktorica nikako nije ulivala povjerenje zbog nekih drugih stvari, pa nisam pošla na ispitivanja, već sam potražila drugo mišljenje.

Potpuno si u pravu, nego nisam u momentu sve sagledala, da sa ovim znanjem ne bi dozvolila da se to dogodi, ali tako nas savjetuju u bolnici, bar mene prije 4 godine – podoj na 3 sata, jedna dojka 10-20 minuta, a zatim druga 5-10 minuta, to je sve što su rekli, nisam imala pojma ni da postoji prvo i zadnje mlijeko, a ne kako doći do njega, ni što je ld refleks, niti još dosta toga, ali tada je sve ipak prošlo dobro, spontano smo dojili, bez opterećenja. Sada sam čitala više i u hodu se “obučavala”, i stvarno mi je pomoglo puno ono što ste pisali na portalu. Nas je žutica poprilično usporila, mada je ona i svim doktorima bila razlog za slabije napredovanje, i stvarno ga je teško bilo probuditi, ali uspijevala sam nekako. Ali i pored nje, on je bio raspoložen, jak, okretao se sa leđa na stomak i obratno, čim ga skinem golog, pa je to ono što mi je davalo samopouzdanje i kad sam ga manje imala. Nadam se da će mi sa sledećim ovo iskustvo pomoći da bolje prođemo.

Bas mi je drago Cekalice što si ipak pisala. A znam skoro sve o vašem problemu, i moram ti priznati da mi je bilo lakše kad sam vidjela da postoji još žena sa sličnim problemom (iako je to možda sebično sa moje strane). Nisam ja pomišljala da mu dajem adaptirano, ako se nešto značajno ne promijeni, a nadam se da neće, ovako smo zadovoljni. Otvorila sam temu da bi žene poput nas našle odgovore, da bi znale šta da rade ako im dr, kao tebi ta, kaže da im je beba stalno gladna, a one vide da nije. Teško je istrajati u takvoj situaciji i znati da li je doktor u pravu ili nije. Ili kad pročitaš da na bilo koji problem sa dojenjem, prvo ide pitanje – a koliko napreduje (samo je i izraz, i ja se slažem sa tobom, nego navika da tako kažem). Htjela sam da skrenem pažnju šta je to još bitno osim težine, i gdje je ta granica do koje se može ostati na isključivom dojenju, a da se ne ugrozi dijete.

Mi smo prvi mjesec napredovali oko 400gr, drugi 800, treći 530, i sad mi se nešto zbir ne poklapa, rođen je sa 3250, izašli sa 3060, a sa 3 mjeseca i nekoliko dana je imao 4980, a rastao je po 3 cm mjesecno. Sad je to sasvim ok, ali taj pocetak je bio grozan, naročito dok nije dostigao pt, a trebalo nam je 20-ak dana. Kad sam to prebrodila, onda mu bez veće muke neću davati formulu.

Mislim da kod njega nije alergija na mlijeko, jer  nije imao neke reakcije koje to karakterišu. Iako smo ja i suprug sada poprilično krupni, naročito ja, oboje smo u djetinjstvu bili mršuljavi, naročito on, koji je kad je krenuo u školu sa 6,5 godina imao 19kg, pa mogu misliti na šta je ličio, kad moja ćerka sad sa 4 godine ima 18kg, i skroz je skladna. Tako da je vjerovatno povukao na tatu, žilavko moj.

Ja trenutno dojim bebu, dajem ćerki večeru i pišem ovo, sve zajedno.