Andrea12, mislim da ćeš teško naći ćurku i piliće koji su skroz hranjeni bez koncentrata. Uglavnom ih hrane tom prekrupom, koncentratom i još nečim, jer tvrde da će se udaviti samo od kukuruza. Pa ih onda “čiste” poslednjih mjesec dana i daju samo kukuruz. Moja mama kupuje takvo meso od jednog čovjeka iz Pg-a i mi smo ga jeli. Meni prija, jer ja zaista osjetim ako ima mnogo koncentrata, obično imam mnogo gasova. Od onog iz prodavnice me čak i stomak boli. Ni mm ni malenoj nije ništa, samo meni, pa sam ja kao onaj kusač na dvorovima, prva probam sve, pa ako meni nije ništa, spremam i njima.

Za sir i kajmak sam gledala odličnu reportažu o jednoj porodici iz okoline Nikšića (radili nekad u Telenoru ili Telekomu) koji su se vratili korijenima kad su ostali kao tehnološki višak. Sve im je sa katuna i mnogo dobro izgleda. Vjerovatno imaju i jagnjetine za prodaju.

Za ostalo ti ne znam, ko zna neka dijeli, da razvijamo eko svijest kod ljudi

Moja mama većinom drži neprskano voće. Ako nešto treba naprskati, to je plavi kamen, onaj kreč okolo stabla (to je zbog pucanja kore, da ne objašnjavam sad, više je fizička zaštita), a od drugih sredstava ako prska neko povrće, čeka da prođe karenca. Krompiru recimo ljetos za mene i malenu nije ni vještačko đubrivo dodavala, samo stajsko đubrivo, pa su krompirići bili maleni, ali, nas 2 se nismo bunile. Međutim, za prodaju ima ako joj se baš neko javi i to kako koje godine (nekad su bile šljive, nekad kajsije, nekad grožđe, smokve). Uglavnom naprave rakiju i vino. Rakije za prodaju ima uvijek ali joj drži i cijenu jer je ekstra (ne mogu je ubijediti u drugačije jer zna svoj kvalitet i ne odstupa), vino je uglavnom za nas (par boca je možda prodala), a ovo drugo, kako nikad nije pošla na pijacu, ni ne prodaje, nego sve svoje jedu. Mislim da sad ima japanskih jabuka (koje su im se smučile više pa ih ni ne jedu nego im propadaju), možda kivija. Sve kajsije koje smo imali, osim onog što smo pojeli i stavili u zamrzivač, smo uvalili u džem i ja sam donijela 6 tegli nama a nešto je ponijela tetki u Dalmaciju (a od tamo donosi maslinovo najkvalitete).

Ovo pišem zbog toga da znate da ako neko drži svoju baštu, pa ima za sebe i nešto podijeli prijateljima, ne može imati i za prodaju, ili može vrlo male količine, čisto za komšije i one koji dođu pa pitaju “imate li kakav višak”. A teško da se može raditi sa čisto organskom proizvodnjom, barem u Pg-u, zbog velikih vrućina i ispošćenosti tla. Bitno čekati da prođe karenca, ne prskati zemljište Totalom i metil bromidom, ne raditi tzv. DD, uticati na dublje slojeve… Ajd’ sad da ne gnavim

Zato nađite ljude koji imaju za sebe, kažite šta vam treba, onda kad se sadi, neka zasade koji stuk više i za vas, tu među svoje, male količine. Biće zadovoljni i oni, jer bez muke i odlaska na pijacu, pa tezgarenja i svega sličnog, imaju unaprijed prodaju, a vi svog dobavljača. I tako nekoliko njih, pa ćete imati koliko toliko. Nemojte uzimati sa velikih gazdinstava, ili iz Zete od ljudi koji ni nemaju porodicu već rade zemlju samo za prodaju jer znam čime prskaju i kako rade.

http://www.vratimosenaselo.com…..ilica.html

Za ovako nešto treba imati baš dooosta povjerenja u dobavljača. Oni su jedni od naših dobavljača, donose mi svoje proizvode na kućnu adresu, ali, još nismo počeli unaprijed porudžbinu po sistemu koji navodi.

Ima li dolje iko na koga se može računati i praviti slični dogovori?