BALANITIS Jedan od neizbežnih letnjih problema je i infekcija «piše» (mada se ona može desiti u bilo koje doba godine). Najčešće počinje na mestu gde se kožica penisa završava i preklapa sa otvorom završnog dela mokraćnog kanala (koji se stručno naziva uretra). Ovaj otvor je deo tkiva penisa, koji se medicinski naziva glans.

Dakle, kožica prelazi preko glansa, a infekcija tog dela «piše» se naziva balanitis. Slobodan prevod balanitisa bi bio: infekcija vrha «piše» – koja, ako se na vreme ne otkrije i ne leči, može da se iskomplikuje.
Zašto nastaje infekcija «piše» kod dečaka?

Ubedljivo prvo mesto pripada neadekvatnoj higijeni genitalnog regiona!

Prosto je neverovatno da postoji toliko različitih «saveta» u vezi održavanja «piše» kod malih dečaka. Tako «eksperti» dele savete tipa: «Ništa ne treba dirati pre treće godine», dok se drugi zalažu za što energičnije povlačenje kožice: «Da se spreči kasnija operacija»!?

I jedno i drugo je nepravilno, ali je potpuno neprihvatljivo ništa ne raditi sa «pišom», jer je baš to prvi razlog infekcije (balanitisa).

Na mestu izlaska završnog dela mokraćnog kanala dečačića, preklapa se kožica penisa. Tako se mokraća probija do spoljašnjeg sveta (obično je tamo pelena prvih par godina) i UVEK ostaje pomalo mokraće u «džepu» koji kožica pravi. Ova mokraća kristalizuje, odnosno talože se kristali mokraćne kiseline. Oni «grickaju» finu kožicu «piše», pa se širom otvaraju vrata bakterijama, koje jedva čekaju da ulete u finu bebinu kožicu i naprave infekciju. Obično dve grupe bakterija dovode do balanitisa. Prve (stafilokoke i streptokoke) miroljubivo žive na površini kože, ali kada se zavuku u dublje slojeve fine kožice – «povampire se» i naprave problem. Drugi mikrozlikovci dolaze iz stolice (E. Colli -ešerihija koli, Enterobacter – enterobakter…), koja je vrlo blizu «piše», naročito kada odstoji u pelenama. Ove bakterije postaju veoma neprijatne kada dospeju u potkožno tkivo ili, daleko bilo, u mokraćne kanale.
Kako se postavlja dijagnoza?

Lako – gledanjem!

Ne treba biti veliki dijagnostičar da bi se utvrdilo kako nešto nije u redu. Prvo se primećuje samo crvenilo oko otvora uretre (završnog dela mokraćnog kanala), a potom se to crvenilo širi. Ako se ništa ne preduzme, pojavljuje se i otok kožice vrha «piše». Ukoliko bolest napreduje, može se videti i gnojni iscedak, koji nekada može da napravi fleku na peleni.

Bebac u prvih nekoliko dana infekcije ne pokazuje da mu nešto fali, ali potom postaje nervozniji i kenjkav, jer polako počinje da ga boli. Ako se ovo dešava u prvih par meseci, obično se pripiše grčevima, pa se i ne primeti problem na «piši». Ukoliko se totalno zanemari infekcija, može doći i do skoka telesne temperature, a to je obično znak komplikacije – infekcije mokraćnih puteva.
Da li može doći do komplikacija?

Nažalost, da. Evo najčešćih:

 Infekcije mokraćnih kanala

Najopasnije je kada se infekcija sa vrha «piše» prenese na mokraćne kanale. Imajući u vidu da samo par milimetara deli žarište infekcije od uretre, nije teško da se baš to desi. Bakterijama je nekada potrebno samo dan-dva da se prebace sa površine u mokraćni kanal, i tada može da nastane ozbiljniji problem. Kada se infekcija «zapati» u uretri, vrlo brzo se «uzbrdo» proširi na mokraćnu bešiku, pa nastaje zapaljenje – cistitis.

Cistitis (bakterijsko zapaljenje mokraćne bešike) je samo mali korak od sledstvene infekcije bubrega, koja se naziva pijelonefritis. Kada se ovo desi, dete izgleda veoma loše – ima visoku temperaturu, slabo jede i pije, zna da bude veoma uznemireno, ali i pospano. Tada zaista ima ozbiljan problem!

 «Lokalne» komplikacije

Obično nastaju ako se u relativno kratkom roku desi više balanitisa za redom. Tada se obično radi o nezalečenim infekcijama, koje tinjaju i prave jednu vrstu hronične infekcije «piše». Čim je neka infekcija dugotrajna – tinjajuća, dolazi do stvaranja ožiljnog tkiva, koje može da smanji pokretljivost kožice i suzi već mali otvor kroz koji mokraća mora da prolazi. Tako se sve više mokraće zadržava, sve je manja mogućnost adekvatne higijene, pa se formira začarani krug, iz koga treba što pre izaći.
Kako se leči?

Neophodno je naglasiti da što pre treba početi terapiju, a to znači već kada se primeti crvenilo na samom vrhu «piše». Pre početka terapije ne bi bilo loše uzeti bris sa mesta infekcije (bris prepucijuma – kožice), da bi se tačno utvrdilo koje su bakterije krive za zapaljenje. Idealno bi bilo uhvatiti i mokraću za pregled, ali je to nekada veoma teško kod malih beba. Ipak, ako nema trenutnih mogućnosti za bris ili uzimanje urina, ne treba odlagati početak tretmana:

 Lagano povlačenje kožice – samo koliko je moguće, a obično je dovoljno toliko da se jasno vidi otvor uretre. Dakle, ne treba forsirati povlačenje, jer može da se napravi šteta u vidu lokalnog mikrokrvarenja, koje pogoduje širenju infekcije.

 Potom se mlazom mlake vode i bebi sapunom dobro operu naslage ispod kožice (nekada je to vidljiv gnojni sekret). Nije dobro trljati naslage suvom vaticom ili gazom!

 Sledi pažljivo ispiranje «piše» nekim od antiseptičnih rastvora. Odličan izbor je troprocentni rastvor borne kiseline, koja i bez recepta može da se kupi u apotekama. I ovde je najbolje mlazom iz bočice zaliti penis (naročito oko samog otvora uretre), a ako i dalje ima naslaga, one se mogu skinuti nežnim brisanjem sterilnom gazom, koja se prethodno dobro natopi rastvorom borne kiseline. Ako to mora da se uradi, uvek posle brisanja treba obaviti još jedno zalivanje antiseptičnim rastvorom.

 Kada se ovo završi, sve se ostavi da se lepo osuši.

 Kod većine dece se prepisuju antibiotske masti. Chloramphenicol, Gentamicin ili Enbecin su prikladni preparati, a treba ih mazati dva puta dnevno, do potpune sanacije infekcije.

Sve navedene mere za borbu protiv infekcije treba sprovoditi najmanje dva puta dnevno, ali i uvek posle pojave stolice u peleni. Dužina terapije zavisi od ozbiljnosti infekcije, a obično ne traje manje od sedam do deset dana. Zapušteni «pišulinci» traže i nekoliko nedelja tretmana. Rezultati terapije su vidljivi posle nekoliko dana – crvenilo prvo bledi, pa nestaje, a primećuje se i smanjenje otoka vrha «piše». Ne treba tada prekidati lečenje, već ga nastaviti bar tri dana posle povlačenja svih znakova zapaljenja.
Treba li kontrolisati mokraću?

Pravilo je da se već tokom prvog dana uhvati mokraća za pregled. Ne smeta kada se to radi i pod terapijom, a cilj je da se utvrdi da li je infekcija zahvatila i mokraćne kanale. Veoma jednostavnim pregledom (koji se stručno naziva sediment urina) se vidi da li ima povećanja broja leukocita u urinu (leukociturija), što je znak infekcije urotrakta. Bakteriološka obrada mokraće (urinokultura) se radi samo ako ima povećanog broja leukocita.
Da li su potrebni antibiotici «na usta», ili kao injekcije?

Ogromna većina dece, koja su na vreme počela lokalnu terapiju, ne zahteva antibiotike «na usta» (ili injekcije).

Ako se nađu jasni znaci infekcije mokraćnih puteva, obavezna je i antibiotska terapija sirupima ili injekcijama – koje su rezervisane samo za teže infekcije (zapaljenje mokraćne bešike ili bubrega, koji su praćeni visokom temperaturom). Naravno, ovakva antibiotska terapija se isključivo sprovodi uz pregled i savet pedijatra, a nikad «za svaki slučaj», to jest na svoju ruku.
Kako sprečiti infekciju?

Jednostavno – pravilnom higijenom.

Redovno pranje mlakom vodom i sapunom, uz nežno povlačenje kožice (koliko da se promoli otvor završnog dela mokraćnog kanala – nikako «na silu» prevlačiti kožicu do kraja), sasvim je adekvatan način da se «piša servisira». Ovo treba raditi svako veče, a ne bi bilo loše da se to obavi i uvek kada se vidi stolica u peleni. Čak i kada, na izgled, «piša» nije zaprljana – treba je oprati. Jer, bakterije su nevidljive, a lako prelaze iz stolice do penisa. Ovo naročito važi za letnje mesece.

Naravno, treba voditi računa i o higijeni guze, jer se eventualne infekcije kože oko čmara lako prenose i na «pišu».

Pored ovog, treba znati da je krajnje neprikladno natovariti veliku količinu masti ili krema za negu kože na «pišu». Kada se mast zadržava dugo, ona postaje odlična podloga za razvoj bakterija. Dovoljan je tanak sloj kreme oko penisa i analnog otvora.

Kao što vidite, nije teško sprečiti infekciju – balanitis. Nije teško ni lečiti lakše forme bolesti, pa je sistem «uradi sam» dozvoljen prvih dana infekcije. Naravno, ako niste sigurni o čemu se radi, ili ako je stvar izmakla kontroli, obavezno konsultujte pedijatra.