Bronhoopstrukcija nastaje delom zbog skupljanja (spazma) kružnog mišića u zidu bronhiola, ili zbog prekomernog lučenja bronhijalnog sekreta.

Sve je posledica složene alergijske rakcije u suzokoži malih i srednjih disajnih puteva. Spazam i povećana količina sekreta smanjuju prostor kroz koji se vazduh ubacuje u pluća pa dete mora da se pomuči prilikom disanja.
Kako izgleda dete koje ima asmatski napad

Otežano disanje je prvi znak da nešto nije u redu.

Prilikom forsiranog udaha i izdaha čuje se “sviranje” ili “šištanje” koje često primete roditelji i tada potraže pomoć lekara. Šištanje je veoma karakteristično za bronhoopstrukciju, a kod većine dece ga prati ubrzano disanje.

Kašalj je skoro uvek prisutan, a prilikom serije kašljanja sviranje u grudima se jače čuje.
Kakva je razlika između opstruktivnog bronhitisa i dečje astme

Kada je reč o deci ova razlika je prvenstveno terminološke prirode. Naime, do pre par decenija nije smelo da se pomisli da se roditeljima kaže “vaše dete boluje od astme”. Tada se široko koristio termin opstruktivni bronhitis, koji je roditeljima više prijao jer je delovalo da se radi o lakšem oboljenju. Kako je broj dece asmatičara rastao (a taj porast se i dalje dešava) videlo se da je opstruktivni bronhitis zapravo početak astme kod većine dece. Da bi se izbegla zbrka u nazivima na brojnim skupovima stručnjaka za ovu oblast (odavno) dogovoreno je da se termin astma upotrebljava umesto termina opstruktivni bronhitis. Za dete koje često “šišti” svejedno je kako će se njegova bolest zvati, mnogo je važnije da se ona adekvatno i pravovremeno leči.
Kako se postavlja dijagnoza alergijske astme

Isključivo posle odgovarajućeg alergološkog i pulmološkog ispitivanja, a na bazi podataka da je dete imalo ponavljane epizode otežanog disanja ili šištanja. Svaki dobro edukovani pedijatar može da postavi dijagnozu dečje astme, kada se radi o takozvanim tipičnim slučajevima. Ali to ne znači da je astma alergijska. Zato se dete mora uputiti na alergološko ispitivanje kojim će se videti da li postoji alergija ili ne.
Da li postoji veza između infekcija disajnih organa i alergijske astme

Veoma se često dešava da infekcija gornjih disajnih organa započne napad kod dece koja imaju astmu. Ovo se dešava često i kod dece sa alergijskom astmom, a gotovo uvek kod dece koja pate od nealergijske astme. Zna se da brojni virusi koji napadaju disajne organe (respiratorni virusi) pokreću lanac stvaranja i lučenja medijatora – supstanci koje dovode do bronhoopstrukcije.
Kako se leči polenska astma leči

Postoje dva terapijska cilja u lečenju alergijske astme.

Prvo, važno je suzbiti napad, kada se desi, i tada govorimo o akutnom (nekada veoma hitnom) lečenju astme. Kada napad prođe, pedijatar ima dilemu da li je potrebno detetu davati lekove i između napada. Ovo preventivno davanje lekova je potrebno kod dece koja često imaju napad ili su napadi veoma teški.
Kako se sprovodi inhalatorna terapija

Inhalatorna terapija je najbolji način primene bronhodilatatora jer lek stiže direktno do mesta gde treba da deluje. Kod veće dece, lek može da se da relativno jednostavno, uz pomoć «pumpice», koja raspršuje lekoviti sprej. Problematična su manja deca, koja nisu baš voljna da sarađuju. Srećom, postoje električni inhalatori – raspršivači (nebulizatori) leka, koji preko odgovarajuće maske «doturaju» lek deci, htela to ona ili ne (jer moraju da dišu). Postoje posebne komore (baby-haleri), koje na jednom kraju imaju mesto gde se stavi pumpica sa lekom, a na drugom posebno dizajniran ventilni mehanizam, koji se naslanja bebi na nos i usta. Tako i najmlađa deca mogu da dobiju lek i bez električnog inhalatora (nebulizatora).
Kada se primenjuju hormonski preparati

Većini dece bude znatno bolje posle inhalacije bronhodilatatora. Ako je inhalaciona terapija bez efekta (čak i ako je više puta ponovljena), onda se radi o težoj formi napada astme. Tada dete mora da dobije “jače” lekove – kortikosteroidne preparate, koji se obično daju oralno (kada stanje deteta to dozvoljava) ili pomoću injekcija. Ovi lekovi smanjuju alergijsko zapaljenje na sluzokoži disajnih puteva i tako dovode do prestanka bronhoopstrukcije. Ipak, kortikosteroidima je potrebno vreme za to, pa od njih ne možemo da očekujemo trenutni efekat. Kod velikog broja roditelja je prisutan neopravdan strah od ovih lekova. Međutim, kada se koriste za lečenje astmatskog napada – imaju veoma blage i prolazne neželjene efekte, pa su zato “terapijski stub” lečenja ozbiljnijih napada astme.
Mogu li se kortikosteroidni lekovi davati kao inhalacije, pa da se izbegnu tablete ili injekcije?

Postoji mnogo kortikosteroidnih preparata koji se veoma dugo koriste u profilaksi astme i njihova uloga je ogromna u sprečavanju novih napada. Oni se, do nedavno, nisu koristili za lečenje akutnog napada astme.

Onda se pokazalo da je kombinacija ronhodilatatora i kortikosteroida odličan način da se suzbije akutni napad astme kod selektiranih pacijenata.

Najčečće se primenjuje preparat koji sadrži budesonid (inhalatorni kortikosteroid) i formoterol (dugodelujući bronhodilatator). Ova kombinacija je omogućila produženu terapiju, a tako i bolju kontrolu bolesti.
Šta podrazumeva preofilaksa alergijske astme

To je zapravo preventivna terapija koja ima za cilj da prvo smanji broj napada astme, ili da “oslabi” jačinu napada ako se ovaj ipak dogodi. Indikacije za profilaksu poznaje pedijatar koji prati dete sa astmom – nikada roditelji ne treba sami da započinju profilaksu astme to je u nadležnosti specijaliste! Koriste se inhalatorni kortikosteroidi (sami ili u kombinaciji sa beta agonistima), a sve više i inhibitori leukotriena.