Za početak pročitaj ovaj tekst koji smo objavili prije nekih mjesec 🙂

http://www.roditelji.me/2011/0…..atasestru/

Kristina, to je super iskustvo. Znam da je sa starijim djetetom možda i komplikovanije, mene brine da će on nesvjesno početi da ispoljava neka raspoloženja. Slično se desilo mojoj drugarici, super mirno dijete je počelo sa histeričnim ispadima, a isuviše je malo za razgovor i objašnjavanje.

Mislim da je pažnja najvažnija, da ne treba da se osjeti siključeno ili zapostavljeno. Pa polako….

I moj stariji sin je imao nepune dvije godine kad sam rodila cerku.

Poceli smo da ga pripremamo za rodjenje bebe jos kad sam saznala za trudnocu. Cim smo saznali pol (tj. kad nam je potvrdjeno po drugi put da ce biti djevojcica) izabrali smo ime i “zvali” je po imenu – od tada ima nadimak Aja (jer on nije mogao da izgovori Varja).  Zajedno smo mazili stomak, pjevao joj je omiljene pjesmice, ljubio stomak, slusao sta mu ona govori iz stomaka… Cesto smo kao brojali ko je sve prisutan u sobi ili dok se mazimo svi na krevetu, pa smo, naravno, i nju ubrajali kao da je tu, tako da se i on “navikao” na njeno prisustvo i prije rodjenja.

Negdje sam procitala dobar savjet, pa ga i primijenila: kad smo izasli iz porodilista, sestra mu je donijela poklon  Dobar nacin da se on zabavi necim dok se mi raskomotimo po izlasku iz bolnice, a i da ga sestra “kupi”

Ljubomora je normalna, koliko sam shvatila  bilo bi  nenormalno da ne postoji, ali kod nas nije bilo one lose ispoljavane. Trudila sam se da ga vise mazim i posvecujem mu vrijeme dok beba spava, molila ga da mi pomaze i sl.

Jedino sto mu je u pocetku tesko padalo (cesto smo bili sami kod kuce nas troje) je to sto nisam mogla da reagujem na bilo koju njegovu potrebu dok sam je dojila – dok nije ukapirao da ne mozemo bas da prekinemo dojenje da bih njemu dohvatila nesto i sl.

Moj je postao ponosni brat malene bebice sa godinom i devet mjeseci! Pricala sam i pricala i pricala, i svi mislila da sam luda jer on nista ne “razumije”, ali ipak oni shvataju mnogo vise nego sto mi mislimo. On je stvarno bio velika pricalica vec tada, tako da je vec uveliko mazio i ljubio stomak, pricao sa sestrom itd… Kada smo dosli kuci, bio je odusevljen sa bebom, stalno je trcao da je vidi, ona mu je kupila “poklon”, vodio je sve da je vide…Prvi podoj je zaplakao – to ga je uplasilo, ali je i brzo ukapirao da nije nista strasno, tj, da mi sestra nista ne radi… Ja sam ga pustila da dira bebu koliko god hoce, da lezi pored nje, da je mazi, kupa, maze kremicom i svaki trenutak kada nisam bila zauzeta oko bebe je bio posvecen njemu! Prvu noc se budio na njen plac, ali samo tu prvu noc, nikada vise. Nikada nisam odbila da ga uzmem u narucje ili krilo jer drzim bebu, tako da ih cesto drzim oboje, dok sam dojila, znao je da lezi pored nas i da se mazimo i tako… Mnogo je sve bolje ispalo, nego sto sam ja mislila!

Izmedju nasih dvoje je razlika godinu i 9m. Pripremali smo ga onako instinktivno, pricom, oslovljavali bebu imenom i sl, a i morali smo da mu objasnjavamo kad sam ostajala u bolnici da idem tamo zbog bebe. A kad smo dosli kuci iz porodilista donijela sam pokloncic od sestrice. Dok je ona lezala u korpi, tu, odmah pored nas, on je samo u jednom trenutku rekao “a dje je beba?” i zavrnuo mi majcu da dodirne stomak– uopste nije povezao onu bebu koja je bila u stomaku i novu koja je bila s nama. U pocetku je nije posebno konstatovao, pozvao bi je po imenu s vremena na vrijeme i to je to. Kad bih morala da je dojim prihvatao je to kao kad mu kazem da moram da spremim rucak, recimo. Jednostavno je dozivljavao kao neku stvar oko koje tata i mama rade. Uvece pred spavanje, ja sam nju dojila i drzala je da podrigne, a njemu citala. U posljednje vrijeme je poceo da joj se obraca, da joj prica sto se igra, da je ljulja i pjeva “ljulja ljuske” i sl. Ja doduse cim cujem da joj se obraca a sami su u sobi trcim tamo, otkud znam, mali je, moze mu pasti na pamet da joj nesto “doda”… Sinoc je recimo htio da joj stavi kapu- kanticu za pijesak. Ima i ljubomore, nije agresivan prema njoj, ali je recimo dva puta babu udario po nozi kad se ona previse napadno mazila s bebom. Skoro mi je trazio cuclu dok sam pokusavala da je dam bebi, iako je nikad u zivotu nije htio nego sisa prst. Pa mi je prije neki dan trazio glodalicu da gricka kao ona…

Ne znam kako ce biti kasnije. Kazu da sto beba trazi vise paznje to se ljubomora pojacava. Ne znam da li procitah ovdje na portalu ili negdje drugo, to je otprilike u onim trenucima kad mladje dijete pocinje da osvaja njihovu teritoriju i imovinu(igracke i sl). Vidjecemo… Trudim se da mu objasnim da i ona ima svoje potrebe koje se nekad moraju zadovoljiti na ustrb njegovih, da ima jednaka prava u kuci kao i on. Ali se isto tako nekad trudim da napomenem kako nju nosim da bi podrignula ili jer je boli stomacic, iako mozda nije tako

Pošto sam započela ovu temu, da prenesem iskustav iz prvih nekoliko mjeseci. Već smo prošli nekoliko faza i uhodavamo se, ali da je jednostavno – nije!

U početku veliki brat nije obraćao mnogo pažnje na malog (razlika je godinu i po), meni se čak činilo da on misli da je beba tu privremeno i da će negdje otići. Nakon par nedelja već je mazio i ljubio brata, ali ta idila nije potrajala, jer je uskoro počelo dešavati da između dva poljupca pokuša da ga udari (iako nikad ranije nikoga nije udarao). Iz te faze smo prešli u izražavanje agresije prema sebi, lupao je glavom o prvo što vidi kad mu nešto nije po volji. E, tu sam mislila da ću da poludim! I to je, srećom, prošlo.

Beba ima tri mjeseca i sada smo u fazi vruće-hladno. Nekada hoće da ih obojicu stavim na bračni krevet, pričamo i mazimo se, a nekada bebca uhvati za noge dok ga držim jerjednostavno hoće da ga skloni.

U svakom slučaju, uopšte nam nije dosadno.

znam kako ti je,imamo i mi tih faza,kao prvo ljubi brata, a onda za stegne za ruku.

dzabe sva prica,ukljucila sam je max,kao ona se sve pita jer je to njen brat,donosi pelene,kremice,pomaze oko kupanja.kad pitam hocemo li ga staviti na krevet kod nas,jer moram da trazim dozvolu,ona mi odgovori  ajde,mozes.

ja polazimod toga da je nama tesko,a njima jos teze.vise mame i tate nijesu samo njihove,no se pojavio neko sto im sve remeti.

Imam sina od 5god  jako je dobro i vaspitano dijete.Dok sam bila trudna zajedno smo se radovali dolasku sestrice i planirali šta ćemo i kako ćemo,pričala sam sa njim toliko da sam svima bila već dosadila i nikada ga nisam isključivala ni iz čega,….ništa ama baš ništa nije ukazivalo na ljubomoru…ustvari kad sad malo bolje razmislim zadnji mjesec trudnoće je bio malllko grublji prema meni.Naša bebica sad ima mjesec ipo dana,on…ne da je ljubomoran (sad je mallllko bolje) nego ja ne znam više šta da radim sa njim,u svemu mu udovoljavamo ali ipak vodimo računa da to ne pređe u isorišćavanje mada nije puno zahtjevan.Sad je kao malo prihvatio i voli je najviše mada isto gleda da je šupi kad god mu se ukaže prilika,juče sam ga našla kako trese krevetić iz sve snage.Ja sam sve umornija i nenaspavanija i kad god planiram da igram sa njim beba ima grčiće tako da mora mda je nosim on naravno tada prigovara kao pusti je da plače to joj je zdravo kaže

Mislila sam da će mi biti puno lakše s obzirom da je on veliki i jako pametan dječak,a sve se okrenulo preko noći.

Neka mi neko kaže do kad će ovo da traje jer ja polako počinjem da gubim strpljenje

Ja se baš trudim da je ne učim na ruke i ona je mrvica tri nedelje ranije rođena 2700kg mora i vratić da se čuva,mada  mi ona nije problem što kaže sin neka malo plače,više me zanima kako sa njim da postupam jer razgovora nam ne fali,trudim se jako oko nega ali ljubomora je i dalje prisutna.

Možda je jednostavno potrebno da prođe neki period dok i ona ne bude svjesnija pa samim tim i njemu zabavnija.

U svako slučaju Ana hvala ti

Vjeruj mi da  je u sve uključen u presvlačenju,kupanju,isključivo je on zadužen za frizuru,dodavanje pelene…i na kraju kaže hmmm ti si mene rodila da ti radim oko nje hhahahaha

Nadam se da ti macence nećeš imati ovih problema mada smo i mi mazili stomak,ljubili….čak ga je on ljubio i prije nego sam saznala da sam trudna i govorio da je tu beba…ali evo..proći će i ovo a tebi želim puno sreće i uživaj u ostatku trudnoće