Sanjar od rođenja. Uživa u svom svijetu misli, a gubi se u realnosti. Otud pokatkada i namrgođenost.
E, vidiš, trebalo bi i ja da pođem da i meni urade.
“E, kako si? Reče mi Zoka da si sinoć završila u Urgentnom.”
“Ma, jesam. Kolabirala sam. Loši mi nalazi, mora da se rade dodatna ispitivanja…”
“A, je li te šta boljelo?”
“Ono moje ispod rebara. Nisam na to mnogo obraćala pažnju, ali je počelo da mi se vrti, osjetila sam malaksalost….”
“Znaš li da je tako meni bilo prije par sedmica. Neśto sam čistila po kuči I odjednom me je oblio hladan znoj, ruke i noge me nisu slušale, samo sam sjela i zažmurila. Držalo me je deset- petnaest minuta, meni se bar tako činilo, a kad sam otvorila oči vidjela sam da je prošlo sat i po. Da se ne sjećam jednog lijepog sna koji mi je tad došao, mislila bih da sam se onesvijestila. Batalila sam onda sve to čišćenje, prepala sam se da mi ne pozli, a sama kod kuće. Skuvala sam kafu i naslonila se. Pušti obaveze, stići će se sve samo kad smo dobro.
A, vadi li su ti krv?”
“Jesu. To su prvo uradili. Ne sviđaju im se neke vrijednosti…”
“E, kad to pomenu, ni meni nisu bili najbolji rezultati prethodni put kad sam radila nalaze. Tada mi je doktorica rekla da mi je hemoglobin niži za dva od donje granice. Rekla mi da moram pojačati konzumiranje crvenog i zelenog voća i povrća. Mislim se, kako da ne, od obaveza nemam ja vremena da još vodim računa je li mi bolje ovo ili ono pojesti. Uzela sam te neke dodatke ishrani, čini mi se da mi prijaju. A, vidiš sad kako si ti pomenula to, trebalo bih i ja da pođem da provjerim ponovo kakvo je stanje.”
“Pođi, mada kad si malokrvna, osjećaš to, jer….”
“A, šta kažeš, šta te je boljelo?”
“Ono ispod rebara, mada ništa strašno, niti jače nego obično, i…”
“Znaš li da sam, nevezano od ovoga, jedan dan razmišljala i sjetila se da sam takve bolove imala i ja ranije, ali nisam obraćala pažnju na njih. U poslednje vrijeme, opet malo-malo, jave se, prvo su bili zanemarljivi, a sad nekako intenzivniji. Nekad me baš štrecnu. Jesu li ti snimali stomak?”
“Jesu, uradili su ultrazvuk.”
“E, vidiš, trebalo bi i ja da pođem da i meni urade. Davno još, kad sam bila tinejdžerka, snimali su mi stomak zbog nekih bolova. Doktorica je tada pominjala neku meteorologiju koja je prisutna…”
“Vjerovatno meteorizam.”
“Moguće, i rekla da ne zna zbog čega ga baš toliko ima, pa ako se nastave tegobe, da obavezno dođem. I ja, onako mlada i luda, na jedno uvo ušlo na drugo izašlo, više nisam obraćala pažnju na to, niti sam više išla, a možda je trebalo.”
“Pa, nisi imala tegobe?!”
“Nisam, u stvari možda i jesam samo što nisam pridavala značaj. Ali, u poslednje vrijeme, sve me nešto stiska i probada. Kad bolje razmislim, tačno kao tada kad su me poslali na snimanje stomaka. Evo i sad dok razgovaramo, evo, evo, znaš li kako me probada. Aaaaaa, ovo baš boli.
Izvini, moram leći, ne mogu trpiti ovo žarenje, tačno ga dozvah Od čega ovo može biti? Tako mi i treba kad nisam otišla kad mi je rečeno.
Ajde, zvaću te.”
Tu-tu tu-tu
Nazvaču ja tebe kad izađem iz bolnice…..
Jesmo li mi zemlja u kojoj se na času i dalje sputava prevelika želja za isticanjem svog[...]
U teoriji uvijek govorimo „Samo neka je dijete živo i zdravo“. Praksa je nešto[...]
Nepoznavanje osjećaja postojanja i obaveze poštovanja granica, pogubno je za pojedinačne[...]
